Smanjen priliv kapitala i deviznih rezervi, a povećano zaduživanje

Srbija je od početka godine imala značajno pogoršane rezultate platnog bilansa, jer su povećani robni, spoljnotrgovinski i tekući deficit, pokazala je analiza biltena Kvartalni monitor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Smanjeni su i priliv kapitala i devizne rezerve, a povećano je zaduživanje, navedeno je u analizi ekonomskih trendova i politika u Srbiji koju je uradio Kvartalni monitor.

Kako je ukazano, oko 70% povećanja robnog deficita je ostvareno na tržištu energenata, jer se uvoze veće količine po visokim cenama.

Okolnosti u kojima će poslovati privreda u drugoj polovini godine su vrlo neizvesne, a sada se očekuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko 3%.

Navedeno je i da se u ovoj godine očekuje deficit tekućeg bilansa od oko 7% BDP-a.

Prema analizi Kvartalnog monitora inflacija će biti nešto veća i dugotrajnija nego što je ranije procenjivano. Podseća se i da je međugodišnja inflacija u maju dostigla 10,4%, a inflacija od početka godine iznosi 5,6%. Na rast inflacije, kako je navedeno, najviše utiče rast cena hrane i energenata, ali je rast cena proširen na skoro sve proizvode.

Rast gubitaka preduzeća

Administrativnom kontrolom cena ublažena je inflacija, ali posledica toga je rast gubitaka preduzeća, nestašica nekih proizvoda, povećanje javnog duga i rast cena u budućnosti, naveli su stručnjaci Kvartalnog monitora.

Iako za sada inflacija povoljno utiče na fiskalni rezultat jer više povećava prihode nego rashode, upozorili su da „postoji rizik od pokretanja spirale izmedju inflacije, plata i penzija“.

U prvom kvartalu je ostvaren i visok fiskalni deficit, a procenjuje se da će deficit i rast javnog duga u ovoj godini biti znatno veći od plana. Fiskalni deficit u prvom kvartalu je iznosio 4,4% BDP-a, kao posledica predizbornih trošenja.

Javni dug je u prva četiri meseca povećan za više od 800 miliona evra, ali njegovo učešće u BDP opada.

Navedeno je i da bi deficit u ovoj godini mogao da iznosi oko 4% BDP-a, a možda i više ako se vanredno povećaju penzije, plate i preuzme deo dugova javnih preduzeća.

Iako su devizne rezerve Srbije od početka godine smanjenje za više od 2,5 milijarde evra, analiza Kvartalnog monitora pokazuje da u uslovima rastuće inflacije politika fiksnog kursa ipak donosi više koristi nego štete.

Izvor: BiF