Kome i zašto odgovara “fiksni” devizni kurs

Da li Narodna banka Srbije ima dovoljno deviznih rezervi za „odbranu“ dinara i koliko to može da potraje
Narodna banka Srbije je od početka ove godine na međubankarskom deviznom tržištu prodala 2.195 miliona evra (skoro 2,2 milijarde evra), radi, kako su istakli, „održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru“.

Da nije bilo takve intervencije NBS, jasno je da bi dinar do sada znatno oslabio prema valuti EU, a današnji kurs od 117,43 dinara za jedan evro bio bi potpuno drugačiji. Pitanje je, samo, da li politika „fiksnog“ kursa odgovara privredi i građanima, i do kada može da potraje.

Prema rečima ekonomskih stručnjaka, ovakvu politiku sprovode i neke druge banke u regionu. Tako su, na primer, i hrvatska i makedonska centralna banka duže od dve decenije sprovodile politiku fiksnog kursa, iako nisu i zvanično „fiksirale“ kurs. Ekonomisti kažu i da jedinstvenog, univerzalnog recepta za politiku deviznog kursa nema, i da za Srbiju ima dosta argumenata i da se vodi politika fiksnog kursa i da se ne vodi.

Ali, kako naglašavaju, najbitnije je da ako se odabere vođenje fiksnog kursa, onda sve ostale politike moraju da se usklade sa tim.

Da je dobar, svi bi tako…
– U odnosu na Hrvatsku i Severnu Makedoniju, koje takođe u praksi imaju fiksni kurs, kod nas je problem formalno ozbiljnjiji, jer smo mi zvanično usvojili da je režim monetarne politike ciljanje inflacije. Tako da ovo nije u skladu sa tim režimom – kaže za 24sedam profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.

Na pitanje da li je bolje da NBS odustane od ciljane inflacije, on odgovara:

– Nema jedinstvenog, univerzalnog recepta. Da je fiksni kurs dobar, svi bi ga „fiksirali“. Vidimo da su neke zemlje to uradile, druge nisu. A ima i uspešnih i neuspešnih sa stanovišta ekonomskog napretka i među onima koji imaju politiku fiksnog kursa, ali i među onima koji nemaju fiksni kurs.

On dodaje da ako bi se gledalo u proseku, nešto su uspešnije zemlje koje imaju fleksibilni kurs, ali nisu ni one sve uspešne.

Šta ako se „pusti“…
Međutim, važnije je na koji način se ovakav režim deviznog kursa odražava na privredu i građane te zemlje.

– Kratkoročno sigurno, bez imalo sumnje, fiksni kurs odgovara i privredi, i državi, i građanima, jer svi imaju kredite u devizama. I zato što su gotovo sve cene fiksirane za devize, jer se računaju u devizama. Kada bi se kurs „pustio“, došlo bi do rasta cena, dodatno bi se ubrzala inflacija, došlo bi do poskupljenja kredita i slično – objašnjava Arsić.
Međutim, kako on kaže, dugoročno takva politika može da bude štetna, ali i ne mora.

– Politika fiksnog kursa je održiva ako NBS ne štampa novac ni za šta drugo osim zbog kupovine i prodaje deviza. To je tzv. politika deviznog veća, koju npr. vodi BiH. Bez obzira na to što bosanska privreda nije naročito jaka, ona ima fiksni kurs već više od dve decenije. Ali u tom slučaju druge politike moraju da budu usklađene sa tim, pa tako plate ne bi smele da rastu brže od rasta proizvodnje. Ako želimo fiksni kurs, onda nema kredita privredi i državi, jer se samo preko deviznih transakcija kreira i povlači novac – navodi Arsić.

On smatra i da NBS ima dovoljno deviznih rezervi da sprovodi politiku fiksnog kursa.

– Ali svaki put kada NBS prodaje devizne rezerve ona povlači dinare iz opticaja i smanjuje sredstva koja su raspoloživa za kredite. I onda, recimo, ima manje sredstava za odobravanje kredita privredi, građanima, državi, što može da uspori privrednu aktivnost. Tako da ta politika može da garantuje stabilnost, fiksni kurs, nisku inflaciju, ali ne garantuje rast, iako ga i ne isključuje – naglašava Arsić.

Izvor: 24sedam.rs, autor Sladjana Gavrić