Inflacija je visoka i ubrzana, a jednogodišnje usklađivanje dovodi do toga da penzionerima povećanje primanja kasni oko pola godine
Fiskalni savet Srbije u nacrtu fiskalne strategije za 2023. godinu s projekcijama za naredne dve godine predlaže da se penzije umesto jedanput godišnje, ubuduće usklađuju dva puta. Na taj način bi ova primanja najstarijih u novim okolnostima mogla bolje da prate privredna i inflaciona kretanja.
Zato kao jedan od pravaca koji bi vlada trebalo da razmotri jeste upravo obaveza usklađivanja dva puta godišnje kao što je bilo ranije – 1. aprila i 1. oktobra. Glavni razlog ove promene je rast inflacije (što je pravilo koje uveliko važi za različite oblike socijalne pomoći) i promena pondera (povećanje pondera, pondera za zarade, smanjenje za inflaciju).
U vreme usvajanja ovog zakonskog rešenja bila je postignuta saglasnost da se penzije usklađuju godišnje što je u tadašnjim okolnostima bilo razumljivo imajući u vidu da je inflacija bila prilično stabilna. Danas je situacija drugačija. Inflacija je visoka i ubrzana, a jednogodišnje usklađivanje dovodi do toga da penzioneri tek s kašnjenjem od oko pola godine dobijaju povećanje primanja, navodi se u izveštaju FS-a.
Predstavnici Fiskalnog saveta smatraju da bi trebalo dodatno unaprediti i ojačati postojeću „švajcarsku formulu” kako bi penzije u novim okolnostima mogle bolje da prate privredna i inflaciona kretanja. Koje god tehničko rešenje vlada da odabere, važno je da se omogući stabilizacija fonda penzija na ekonomski održivom i društveno prihvatljivom nivou. Inače, kako se navodi u ovom dokumentu FS „švajcarska formula” kojom se penzije usklađuju 50 odsto s rastom zarada i isto toliko s rastom inflacije, obezbediće stabilan i prihvatljiv nivo izdvajanja, ali u srednjem roku zbog izmenjenih okolnosti potrebna je njena nadogradnja.
Državna izdvajanja za penzije su uz zarade u javnom sektoru najveći budžetski rashodi i zbog toga imaju veoma izražen uticaj na fiskalne rezultate. I pored toga penzije su se često neodmereno povećavale čime je narušavana finansijska održivost.
Iz FS-a podsećaju da je u 2018. godini zakonskim promenama uklonjena formalna brana, čime su se otvorila vrata da se penzije određuju diskreciono o čemu je Fiskalni savet više puta pisao.
Ipak od 2020. penzije se ponovo usklađuju prema objektivnoj „švajcarskoj formuli” čime je u domaći penzijski sistem vraćeno rešenje za kontrolu ovih rashoda.
Da bi usklađivanje penzija trebalo ponovo da bude dva puta godišnje kako ih inflacija ne bi obezvredila odavno su vladi predlagali i predstavnici penzionerskih udruženja i sindikata. Jovan Tamburić, predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica reagovao je čim je objavljeno da je međugodišnja inflacija 9,1 odsto. Objasnio je tada da su samo u 2022. usklađivanjem po izmenjenoj „švajcarskoj formuli” penzioneri oštećeni zbog inflacije i rasta plata u drugoj polovini 2021. za najmanje 6,3 odsto.
Ljubiša Babić, generalni sekretar Udruženja sindikata penzionera Srbije u više navrata je apelovao da je trka sa cenama koja je počela još u decembru 2021, pa besomučno nastavljena početkom godine, uvećala za penzionere redovne mesečne troškove za 50 procenata. To je inflacija zbog čega penzije moraju ponovo da se usklađuju dva puta godišnje i spreči njihovo dalje obezvređivanje.
A da prostora za češće i procentualno veće usklađivanje ima potvrđuju i najnoviji podaci Fonda PIO prema kojima su i ovogodišnje aprilske penzije za penzionere fonda zaposlenih u potpunosti isplaćene iz budžeta. Kako se može videti na sajtu, PIO fond za tu namenu nije povukao nijedan dinar dotacija iz budžeta, izjavio je Relja Ognjenović, zamenik direktora PIO fonda.
– Ukupno naplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje od 1. januara do 31. maja ove godine su za 3,3 milijarde veći od finansijskog plana, a u odnosu na prvih pet meseci prošle godine u ovoj je naplaćeno više izvornih prihoda za 20,5 milijardi dinara. Fond je 2021. prvi put posle nekoliko decenija za dva meseca isplatio penzije korisnicima kategorije zaposlenih bez dodataka iz budžeta, a na nivou cele prošle godine dotacije iz budžeta su svedene na 14,8 odsto – objasnio je Ognjenović.
Svojevremeno je iz budžeta za isplatu penzija išlo više od 40 odsto ukupnih sredstava zbog čega je MMF dugo opominjao nadležne u Srbiji da je to previše i da sa 13 procenata učešće penzija u BDP-u mora da svede na 11 odsto, što je i urađeno.
Izvor: Politika.rs
