Ko profitira od državnog duga Kinezima vrednog 3 milijarde dolara?

“Međutim, neki dogovoreni projekti tu još nisu uračunati zato što postoji period od nekoliko godina od njihovog nagoveštavanja, potpisivanja ugovora i realizacije. Tako da, mnogi projekti poput izgradnje kanalizacije širom Srbije, Beogradski metro i drugi veliki projekti još nisu deo obračuna”, rekla je Mitrović na televiziji Insajder.

Navela je da dugovanje Srbije prema toj zemlji, kada se uračunaju drugi krediti koji još nisu došli na naplatu, verovatno iznosi oko 10 milijardi dolara. Ona je rekla da je odnos kineskih investicija relativno skroman u odnosu na iznos kredita koje je Srbija uzela od te zemlje.

“To su bile prve direktne investicije, ali sve ostalo su krediti i zajmovi za finansiranje infrastrukturnih projekata u oblasti saobraćaja i energetike koje dominantno realizuju kineske kompanije mimo tendera”, dodala je Mitrović.

Ko profitira u svemu ovome?

Na pitanje ko je na dobitku od takve saradnje dve zemlje, Mitrović je odgovorila da su kineski krediti isprva bili povoljni i jedini koji su Srbiji bili dostupni, ali da se to u međuvremenu promenilo.

“Teško je dati jednostavan odgovor ko je na dobitku jer su ti krediti odobravani u različitim okolnostima na međunarodnom tržištu kapitala, kao i sa stanovišta atraktivnosti poslovnog ambijenta Srbije i našeg regiona za strane investitore. U momentu kada su počeli da ulažu nije bilo drugih raspoloživih kredita. Mi smo obično bili zaobilaženi od strane nadležnih tela Evropske unije”, dodala je Mitrović.

Na pitanje zašto se Srbija odlučila da finansira izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda iz kineskih kredita, umesto putem evropskih fondova, Mitrović je odgovorila da je to što razumeti pošto je država pred sobom imala povoljniju ponudu.

“Najviše je pritužbi građana za degradaciju i bezobzirno ophođenje kineskih firma prema problemu životne sredine. Vrlo je teško objasniti zašto na najplodnijem delu naše zemlje imate, kako su kineski investitori rekli, najveću fabriku za proizvodnju guma. To je jako teško objasniti i odbraniti – osim ako ne postoji određeni posebni interes onih koji donose odluke”, istakla je Mitović.

Na pitanje da li takva vrsta saradnje Srbije sa Kinom mogla da bude sporna za evrointegracije, Mitrović je ocenio da se Evropskoj uniji ne dopada da ima tako moćnog konkurenta u delu Evrope koji smatra svojom zonom uticaja.

“Ne dopada joj se takva praksa i model koji Kina širi – a šireći ga širi i svoju političku kulturu – ne samo poslovno već i politički uticaj. Onoj ko ima uticaj na ekonomiju neke zemlje jača i svoj politički uticaj”, zaključila je Mitrović.

Krediti najčešće za infrastrukturne projekte

Dok zvaničnici u Srbiji predstavljaju kineski kapital kao investicije a odnose sa Kinom iz diplomatskih smeštaju u bratske okvire, podaci pokazuju da najveći deo kineskog novca stiže u Srbiju putem kredita, koji ćemo sa kamatom vraćati u budućnosti.

Novac koji Srbija dobija iz kineskih kredita najčešće je usmeren na infrastrukturne projekte i uglavnom dolazi iz kineske razvojne banke, koja daje novac za aktivnosti svojih preduzeća u svetu.

To znači da Srbija od Kine uzima pozajmicu za neki projekat a tim novcem, za isti projekat angažuje kineske kompanije.

Zahvaljujući međudržavnom sporazumu koji je sa Kinom potpisan 2009. godine, ovi poslovi ne podležu domaćim zakonima, sklapaju se direktnom pogodbom, bez tendera i konkurencije.

Izvor: Blic