Kroz prizmu tehnološkog razvoja finansijskih institucija možemo razviti i očekivanja u pogledu tehnološkog razvoja drugih privrednih subjekata u ostalim privrednim granama.
Inovacije, digitalizacija, upotreba veštačke inteligencije i mašinskog učenja, robotizacija – termini su koje slušamo skoro svaki dan, na poslu, u medijima, u svakodnevnoj diskusiji sa porodicom i prijateljima. Ranije su bili vezivani isključivo za neke tehnološki intenzivne delatnosti, ali ih danas srećemo u gotovo svim granama industrije, pa čak i onim koje nisu profitno orijentisane, poput školstva i zdravstva.
Inovacije i digitalizacija zahtevaju znanje, nekada iskustvo, resurse (kapital za investicije), a ponekad i političku volju. Tamo gde je njihova velika koncentracija možemo očekivati proboj u oblasti inovacija i digitalizacije. Na bazi mog, ličnog iskustva, mogu reći da su finansijske institucije upravo mesto gde se sabiraju navedeni elementi. Može se reći da je finansijski sektor jedna od perjanica tehnološkog razvoja svake zemlje. Kroz prizmu tehnološkog razvoja finansijskih institucija možemo razviti i očekivanja u pogledu tehnološkog razvoja drugih privrednih subjekata u ostalim privrednim granama.
Pa dobro, sledi logično pitanje: gde su sada finansijske institucije u pogledu inovacija, digitalizacije i ostalih tehnoloških dostignuća?
Hajde da pođemo od onih koji su najdalje otišli u svemu ovome.
Mislim da, bez svake sumnje, možemo reći da su vodeće banke u ovoj oblasti „Revolut” i „N26”. „Revolut” je počeo sa razvojem ne tako daleke 2015. Njegovi osnivači su Nikolaj Storonski i Vlad Jačenko. Da stvar bude još intrigantnija, u pitanju su Rus i Ukrajinac.
Njihova akademska pozadina je tehničke prirode. To je i logično, reklo bi se. Dakle, prvi zaključak: za tehnološki razvoj potrebni su tech ljudi.
„Revolut” sada ima već 18 miliona korisnika i više od 200 zemalja u obuhvatu svojih usluga. Ove dve banke su prve potpuno digitalizovane banke. Nema filijala. Celokupno poslovanje je onlajn. Dakle, došli smo do te faze da je moguće postojanje banke koja nema svoju centralu i nema svoje ekspoziture.
Da bi se došlo do ovakvog tehnološkog prodora u oblasti finansija, moralo je doći do tehnoloških inovacija u velikom broju bankarskih aktivnosti, počevši od KYC usaglašenosti, ID verifikacije u realnom vremenu, verifikacije putem video-identifikacije (biometrijski identifikatori), verifikacija uređaja, korišćenja većeg broja kanala prodaje i komunikacije (mobilne aplikacije, veb-sajt), provere kreditne sposobnosti u realnom vremenu, instant odobrenja, interaktivne forme, e-potpisa i dr.
Rekli smo da je za ovakav tehnološki proboj potrebna koncentracija znanja i iskustva (Nikolaj je iskustvo dobio radeći za „Credit Suisse” i „Lehman brothers”), kapitala (četiri serije prikupljanja kapitala, od kojih je poslednja, 2020. godine, iznosila 580 miliona dolara) i nekada politička volja (bankarska licenca je dobijena od strane Centralne banke Litvanije, 2018. godine).
Ako bismo morali da izdvojimo listu najvažnijih i najdalekosežnijih inovacija, odnosno tehnologija na kojima su te inovacije razvijene, onda bi to bile sledeće tehnologije:
Napredne, samouslužne mogućnosti
Klijenti više nemaju strpljenje da čekaju u redovima ispred ekspozitura kako bi obavili posao. Ovo se posebno odnosi na registraciju klijenta, otvaranje računa, odobravanje kredita, kupovinu osiguranja i dr.
API (engl. Application programming interfaces)
Rast banaka će u budućnosti zavisiti od mogućnosti da se integrišu u digitalne ekosisteme.
Operacije u klaudu
Klaud servisi su nosioci promena u pogledu brzine rada i prilagođavanja zahtevima. Najveći provajderi su Microsoft Azure, Amazon Web Services (AWS) i Google Cloud. Ako kažemo da je u „Majkrosoftu” najveći rast tima zabeležen u klaud strimu, onda je sve jasno.
Četbotovi
Rad uz korišćenje četbotova nije više novost ni na našem tržištu. Veći broj komercijalnih banaka ih uveliko koristi.
Automatizacija procesa korišćenjem RPA softvera, veštačke inteligencije (AI) i mašinskog učenja
Rekao bih da je ovo oblast koja se najdinamičnije razvija, pre svega u upotrebi veštačke inteligencije i mašinskog učenja, iz prostog razloga – konstantno se širi područje njihove primene.
Internet of Things – IoT
Mrežu povezanih uređaja koji preko interneta šalju i primaju podatke banke mogu koristiti za različite svrhe, počevši od plaćanja, notifikacija i dr.
Big data i napredne tehnike analize podataka
Ako bismo sagledali količinu podataka koje banke poseduju, sa pravom bismo ih svrstali u sam vrh tržišnih subjekata. Podaci se smatraju novim zlatom, pa bi pravo poređenje bilo da banke imaju rezerve zlata, ali su u procesu njihove ekstrakcije i pronalaženja najbolje upotrebne vrednosti.
Za kraj, uvek će biti onih koji imaju novac i mogu da ga pozajme i onih kojima taj novac treba. Dakle, opravdanost postojanja banka i u modernom svetu nije upitna. Međutim, neko će tu trku trčati brže, a neko sporije. Da bi banke trčale brže, prihvatanje inovacija i digitalna transformacija – neophodni su. Samo najbolji prolaze kvalifikacije i idu u finale.
Izvor: BIZLife Magazin
