U jednoj beogradskoj menjačnici na pultu stoje flajeri kojima oni oglašavaju da dolaze na kućnu adresu radi zamene novca, plaćanja računa i slično, poput potrčka. Kažu da je to njihova usluga za komšije koje iz raznih razloga poput bolesti ne mogu sami to da obave. Kurir dođe na vrata, uzme račune, realizuje plaćanje u menjačnici i vrati klijentu priznanice s pečatom i tek onda uzme novac. Usluga se ne naplaćuje. Slično je i kod zamene deviza. Klijent kaže šta mu treba, odnosno koliko novca menja, kurir donese dinare ili devize s priznanicom o transakciji. Sve je to lepo i humano, ali nije po propisima koji nalažu da se ovakvi poslovi mogu obavljati samo na menjačkom mestu.
Iz Narodne banke Srbije (NBS) navode da nije dozvoljeno da ovlašćeni menjač obavlja menjačke poslove tako što će doći na kućnu adresu građana radi „razmene novca”. Takvo postupanje suprotno je Zakonu o deviznom poslovanju i uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova i predstavlja devizni prekršaj za koji su propisane novčane kazne, i to za preduzetnika od 10.000 do 500.000 i za pravno lice od 100.000 do 2.000.000 dinara.
„Ovlašćeni menjač izuzetno menjačke poslove može obavljati i van menjačkog mesta za koje je dobio ovlašćenje, i to isključivo ukoliko je ispunio obaveze propisane odlukom i o tome obavestio NBS na način propisan odlukom, i to ukoliko menjačke poslove obavlja na bankomatu koji pripada određenom menjačkom mestu ovlašćenog menjača. Takođe i ukoliko menjačke poslove vrši na privremenom blagajničkom mestu na kome ne postoji stalna potražnja za menjačkim uslugama ili na prostoru na kome se održavaju privredne, turističke i slične manifestacije. Takva je situacija i ukoliko menjačke poslove obavlja putem putujućeg menjača koji je radnik ovlašćenog menjača i koji te poslove radi na teritoriji Srbije u prevoznom sredstvu u putničkom saobraćaju ili na privrednim, turističkim ili sličnim manifestacijama ili na određenom prostoru, kad se zbog prirode tih manifestacija ili prostora menjački poslovi ne mogu obavljati putem privremenog blagajničkog mesta”, objašnjavaju iz NBS.
Imajući u vidu navedeno, njihovo mišljenja je da postupanje ove menjačnice ne spada u navedene slučajeve. Sve uočene nepravilnosti u radu menjača građani mogu da prijave Narodnoj banci. To što građani dobijaju isti dokaz o transakciji kao u menjačnici, ništa ne menja.
„Prilikom obavljanja menjačkih poslova na menjačkom mestu, navodimo da je tačkom 23. odluke o uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova propisano da prilikom otkupa i prodaje efektive, ovlašćeni menjač korišćenjem softvera izdaje potvrdu, koja ima najmanje jednu kopiju i original te potvrde menjač predaje fizičkom licu. Ta potvrda, između ostalog, sadrži podatke o nazivu ovlašćenog menjača, nazivu i adresi menjačkog mesta, šifri blagajničkog mesta, oznaci posla (otkup, prodaja), rednom broju potvrde, šifri osnova otkupa ili prodaje, oznaci valute, iznosu u stranoj valuti i iznosu u dinarima, kursu po kome je transakcija obavljena, procentu i iznosu provizije, datumu i vremenu izvršenja transakcije, mestu izvršenja i drugo”, navode.
U situacijama kada ovlašćeni menjač menjačke poslove obavlja na privremenom blagajničkom mestu potvrdu o izvršenoj transakciji izdaje korišćenjem softvera ili ukoliko za to ne postoje tehnički uslovi predaje ručno popunjenu potvrdu, dok putujući menjač izdaje ručno popunjenu potvrdu o menjačkoj transakciji.
Izvor: Politika
