Zemlje regiona dele sudbinu Evrope
Zajednički problem zemalja u regionu je ono sa čim se suočava cela Evropa – visoka stopa inflacije izazvana negativnim efektima ratnog sukoba u Ukrajini. Tome treba dodati pojačane političke tenzije u pojedinim zemljama, navodi se u prolećnom izveštaju Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WiiW).
Evo kako izgledaju prognoze bečkih ekonomista za naredni period, za zemlje bivše Jugoslavije.
Bosna i Hercegovina: Lokalne političke tenzije usporavaju ekonomiju
Ekonomija BiH je u 2021. godini porasla snažnije nego što se očekivalo, zbog značajnog rasta industrijske proizvodnje, privatne potrošnje i izvoza. Međutim, očekuje se da će rast u 2022. biti znatno slabiji, s obzirom na pretnju visoke inflacije izazvane ratom u Ukrajini i porastom lokalnih političkih tenzija.
Entitetske vlade nisu uspele da postignu dogovor o odlukama koje su važne za napredak zemlje, a to ugožava njene izglede za evropske integracije, čineći ih istovremeno manje atraktivnim kako za strane investitore, tako i za sopstvene građane, koji masovno napuštaju zemlju.
Hrvatska: Rat u Ukrajini negativno utiče na turističku sezonu
Hrvatska privreda se potpuno oporavila od pandemije COVID-19, a BDP je porastao za 10,4 odsto na godišnjem nivou u 2021. godini. Međutim, ruska invazija na Ukrajinu izazvala je mnogo neizvesnosti u vezi sa izgledima za rast Hrvatske za 2022.
Rastući troškovi energije, koji donose povećanje inflacije, izvršiće pritisak na planove javne potrošnje i usporiće privatnu potrošnju. Efekti rata u Ukrajini takođe će negativno uticati na letnju turističku sezonu Hrvatske, zbog čega su ekonomisti Bečkog instituta prilagodili prognozu ovogodišnjeg rasta BDP-a na 3,5 odsto.
Crna Gora: Nastavlja se neizvesnost
Posle pada crnogorske vlade početkom godine, došlo je do novog političkog rešenja koje bi bar malo moglo da stabilizuje situaciju.
Uprkos stopi rasta od 12,4 odsto u 2021. godini, nivo BDP-a pre pandemije još nije dostignut. Doći će do pada direktnih stranih investicija, kao rezultat sankcija Rusiji. Uprkos rastućoj inflaciji, potrošnja domaćinstava će podržati rast u 2022. godini pošto je reformski program „Evropa sada“ doveo do neviđenog povećanja neto zarade. Očekuje se da će ekonomija rasti po stopi od 3,5 odsto u 2022. godini, jedan procentni poen niže nego što je bilo predviđano.
Severna Makedonija: Previše krhka za tolike šokove
Zemlja se još nije oporavila od šoka pandemije tako da se dodatni udar na ekonomiju samo nastavio usled energetske krize izazvane ratom u Ukrajini. Ekonomski izgledi su nepovoljni, sa slabim privrednim rastom i povišenom inflacijom. Zbog toga je i revidirana projekcija BDP-a za 2022. naniže, na 2,5 odsto (sa 3,5). U međuvremenu, očekuje se da će inflacija biti znatno viša, oko osam odsto (umesto planiranih 3,5 procenata).
Slovenija: Podsticanje privrede ublaženo zbog inflatornih očekivanja
Za 2022. godinu bečki ekonomisti predviđaju rast realnog BDP-a Slovenije za 4,1 odsto – nepromenjeno u odnosu na prethodnu prognozu. Na rast će pozitivno uticati snažna privatna potrošnja i investicije, a negativno rat u Ukrajini, što će se odraziti na privredu kroz veću inflaciju i manju tražnju za izvozom.
Inflacija će dostići 4,8 odsto i preliće se sa energije na hranu i usluge. Zbog geopolitičke situacije javne finansije su ugrožene, nakon perioda velike potrošnje, navodi se u izveštaju Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
