Četvorodnevna radna nedelja izazov za države, reakcije i iskustva različiti
Pandemija koronavirusa ponovo je pokrenula razgovore oko četvorodnevne radne nedelje, pri čemu su poslodavci ponovo razmišljali o važnosti same fleksibilnosti radnog vremena i njegovim pogodnostima. Ideja je zaparavo jednostavna, zaposleni bi radili četiri dana u nedelji, zarađivali bi isto i imali isti obim posla kao inače. Kompanije koje bi ovo usvojile bi morale da potenciraju više samostalnog rada, a manje sastanaka, piše Euronews.
Oni koji podržavaju ovaj način rada, kažu da bi zapravo četiri radna dana uticala na povećanje produktivnosti i lakši balans između poslovnog i privatnog života. Sindikati širom Evrope pozivaju vlade da uvedu četvorodnevnu radnu nedelju, ali nisu je baš sve zemlje usvojile.
Belgija će uvesti četvorodnevnu radnu nedelju za one koji to žele
Prošlog meseca, zaposleni u Belgiji su dobili pravo da odrade punu radnu nedelju za četiri dana umesto uobičajnih pet i da im se to ne odrazi na platu. Zapravo, manje radnih dana ne znači da će oni raditi manje nego inače, već će jednostavno to radno vreme uskladiti sa obimom posla.
Belgijski premijer Aleksander de Kru se nada da će ovaj sporazum uticati na belgijsko tržište i da će ga učiniti fleksibilnijim kao i da će olakšati ljudima da kombinuju porodični život i karijeru. On je takođe dodao da bi novi model trebalo da stvori dinamičniju ekonomiju.
“Cilj je da se ljudima i kompanijama da više slobode da uređuju svoje radno vreme. Ukoliko uporedite našu zemlju sa drugim, često ćete videti da smo daleko manje dinamični”, rekao je on.
Oko 71 od 100 Belgijanaca u starosnoj grupi od 20 do 64 godine ima posao, što je manje od proseka evrozone, pokazuju podaci Eurostata za treći kvartal 2021. Zbog toga se veruje i da će se četri radna dana uticati na veću produktivnost i zaposlenost.
Međutim, perspektiva četvorodnevne radne nedelje nije privlačna svima. Neki zaposleni sa punim radnim vremenom će raditi više dana, ukoliko odluče da svoje sate tako rasporede. Naravno, na kraju, ukoliko budu imali i ovu opciju, oni će zapravo moći da biraju kako će svoj posao rasporediti.
Velika Britanija započinje šestomesečni program u junu
Britanci o ovome razmišljaju već neko vreme, tačnije započeli su pilot projekat u januaru ove godine. Zapravo, oni su počeli sa regrutovanjem kompanija kako bi proučili uticaj kraćeg radnog vremena u kontekstu produktivnosti preduzeća i dobrobiti njihovih radnika, ali i na sam uticaj na životnu sredinu i rodnu ravnopravnost.
Od 4. aprila se za manje radnih dana prijavilo 60 kompanija sa oko 3.000 zaposlenih, a plan je da se počne u junu ove godine. Sve će kontrolisati i voditi istraživači sa Oksforda i Bostonskog koledža, kao i neprofitne organizacije. Prema ovoj reformi, zaposlenima će biti dovoljno da rade do 9,5 sati dnevno, što je ekvivalent radnom vremenu od 9 do 18.30 sati. Razmatra se i radno vreme od 10 sati, ali ono ne bi još mogao da prođe bez sindikalnog sporazuma.
Inače, ovaj pilot je jedan od nekoliko širom sveta koje vodi organizacija “Četiri dana nedeljno global” kojia se i zalaže za kraću radnu nedelju.
“Slični projekti počeće i u SAD i Irskoj, a planirano je još i za Kanadu, Australiju i Novi Zeland”, rako je Džo Rajl direktor ove kampanje koja je fokusirana na Veliku Britaniju.
Škotska i Vels takođe planiraju da se priključe ovom programu
Inače, što se Škotske tiče, ova odluka je zapravo bila eskalacija predizbornog obećanja koje je dala vladajuća Škotska nacionalna partija (SNP). Radnicima će radno vreme biti smanjeno za 20 odsto, ali neće uticati na produktivnost. Vlada je ukazala i na nedavnu anketu koju je sproveo škotski istraživački centar Institut za istraživanje javnih politika (IPPR) koja je pokazala da je 80 odsto ljudi na tu ideju reagovalo pozitivno.
I komeasrka za buduće generacije u Velsu, Sofi Hau, takođe je pozvala Vladu da uvede radnu nedelju od četiri dana, barem, kako je rekla u javnom sektoru.
Island, jedan od lidera četvorodnevne radne nedelje
Između 2015. i 2019. godine Island je sproveo najveći pilot projekat na svetu koji je podrazumevao radnu nedelju od 35 do 36 radnih sati, koji su zapravo bili smanjeni sa onih tradicionalnih 40, i to bez ikakvih poziva na srazmerno smanjenje plata. U fazi testiranja učestvovalo je oko 2.500 ljudi.
Da bi se osigurala kontrola kvaliteta, rezultate su analizirali britanski istraživački centar “Autonomi” i islandsko neprofitno udruženje za održivnost i demokratiju (ALDA). Istraživači su pilot nazvali uspešnim i sindikati su počeli da pregovaraju o tome da se realizuje. Studija je pokazala da su se stres i sagorevanje na poslu smanjili i da je došlo do ravnoteže između poslovnog i privatnog. Međutim, nije svaka vlada delila uspeh Islanda sa četvorodnevnom radnom nedeljom.
Švedska – podeljena mišljenja
Jedan od takvih primera je Švedska, koja je takođe četvorodnevnu radnu nedelju testirala 2015. godine, ali uz različite rezultate.
Predlog je bio da se isproba šestosatno umesto osmočasovnog radnog vremenoa, bez umanjenja plate, ali nisu baš svi bili oduševljeni ovim predlogom. Čak su i levičarske partije koje su smatrale da je taj eksperiment preskup.
Najviše koristi od ovakvog načina rada osetilo je ortopedsko odeljenje univerzitetske bolnice, gde je 80 medicinskih sestara i lekara prebačno na šestočasovni radni dan i zaposleno je još osoblja. Medicinari su na ovo reagovali pozitivno, ali zbog kritika ostalih sistem nije zaživeo.
Međutim, neke kompanije kao što je proizvođač automobila Tojota odlučili su da zadrže ovakvo radno vreme za svoje radnike.
Finska nije uvela radnu nedelju od četiri dana
Ranije ove godine, Finska se našla na naslovnim stranama svetskih medija nakon što je navodno skratila radno vreme. Finska vlada je navodno htela da uvede četiri radna dana i šestočasovno radno vreme. Međutim, ispostavilo se da je reč o lažnoj vesti jer je vlada ovo demantovala. Aktuelna premijerka Sana Marin je tvitovala o ovoj ideji avgusta 2019. godine, ali ona nije uključena u razmatranje vlade.
Nemački eksperiment
Nemačka je inače zemlja poznata po najkraćoj radnoj nedelji u Evropi. Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma prosečna nedelja u ovoj zemlji ima 34,2 sata. Ipak, sindikati traže dodatno skraćenje radnog vremena. Prošle godine IG Metal, najveći sindikat u zemlji, pozvao je na kraće radne nedelje, tvrdeći da bi to moglo da utiče da se radna mesta zadrže i da se na taj način izbegnu otpuštanja.
Prema istraživanju kompanije Forsa, 71 odsto ljudi koji rade u Nemačkoj, želeo bi da ima mogućnost da radi samo četiri dana u nedelji. Nešto više od tri četvrtine ispitanih reklo je da podržava vladu koja istražuje potencijalno uvođenje četvrodnevne sedmice. I skoro polovina poslodavaca smatra da je “izvodljivo” isprobavanje nedelje od četiri radna dana. Međutim, još nije izvesno da li će ovo biti usvojeno. Do sada se ovako nešto odnosilo na neke manje start-up poslovanje.
Velike japanske kompanije za četiri radna dana
U drugim zemljama kao što je Japan, veće kompanije podržavaju ovaj predlog, naročito nakon najave japanske vlade 2021. godine o planu za postizanje bolje ravnoteže između posla i privatnog života. Postoji nekoliko razloga zbog kojih bi to moglo da bude dobro za zemlju, a pre svega se to odnosi na zdravlje. Istraživanja su pokazala da se radnici koji rade prekoveremeno češće razboljevaju, a neki Japanci imaju problem i sa depresijom.
U 2019. godini tehnološki gigant Mikrosoft počeo da svojim zaposlenima nudi trodevne vikende jednom u mesec dana. Ovaj potez je pokazao veću produktivnost za 40 odsto i rezultirao efikasnim radom.
Španija počinje sa probnom fazom
Španija takođe sledi primer Japana, a mala levičarska partija Mas Pais je ranije ove godine objavila da je vlada pristala na njihov zahtev da pokrene skromni pilot program za kompanije koje su zainteresovane za ovu ideju. Oko 6.000 zaposlenih i 200 malih i srednjih preduzeća moći će da ima produžene vikende za jedan dan i punu platu.
Probna faza bi trebalo da traje najmanje goidnu dana, ali još nije jasno kada će početi.
Veliko intresovanje i u SAD i Kanadi
Prema istraživanju koje je sprovela kompanija koja se bavi radnicima Kualtris, čak 92 odsto američkih radnika je za skraćenu radnu nedelju i ako bi ona značila duži radni dan. Anketirani su rekli da bi to dosta uticalo na poboljšanje mentalnog zdravlja i veću produktivnost.
Troje od četvoro zaposlenih je reklo da bi mogli da završe istu količinu posla za četiri dana, kao i da bi morali da rade duže da bi to ispunili. I srednje kompanije, sa između 100 i 500 zaposlenih, su navele da su spremne za kraću radnu nedelju.
Sve u svemu, čini se da skraćena radna nedelja polako postaje popularna širom sveta, samo je pitanje hoće li je vlade tih zemalja koje pokazuju interesovanje i usvojiti.
Izvor: euronews.rs
