Naš čitalac Lj. M. našao se u nezavidnoj situaciji: ostao je bez posla, a kao da to nije bilo dovoljno banka mu je za kredit u otplati dostavila i veći račun. Tačnije povećala je kamatu, pravdajući se da na to ima pravo prema ugovoru, piše Polilika.
Naime, banka je u ugovoru o kreditu s korisnikom koji redovno prima mesečnu platu na račun u banci predvidela povoljniju kamatu, ali i pravo da tu kamatu poveća ako korisnik nema priliv po osnovu zarade na račun u banci dva meseca u kontinuitetu.
Iz Narodne banke Srbije (NBS) ocenjeno je da su nepravične ugovorne odredbe kojima se banci daje pravo da u toku otplate kredita, kada korisnik usled gubitka posla ne ostvaruje redovne prilive na računu kod banke, obračunava i naplaćuje višu kamatu. Samo po sebi, objašnjavaju, ugovoreno pravilo da banka poveća kamatu tokom perioda otplate kredita u određenim slučajevima kada se poveća kreditni rizik ili prestanu da postoje specifični uslovi pod kojima je kredit odobren nije sporno. Međutim, NBS je ocenila da je u ovom slučaju sporno bilo to što je banka, koristeći svoje ugovoreno pravo da proverava kategorije klijenata svakog meseca, korisnika svrstala u drugu kategoriju i na njega primenila znatno višu kamatnu stopu, ne vodeći računa o tome da je razlog izostanka uplate zarade na račun u banci gubitak posla klijenta, a ne, na primer, njegov prenos zarade u drugu banku. Ovakvim postupanjem banka finansijski položaj korisnika koji je izgubio posao dodatno otežava, a takvo ponašanje je sporno i sa aspekta interesa same banke, jer se povećanjem kamatne stope, a time i rate kredita, kao i ukupnog duga korisnika, uvećava verovatnoća da klijent neće moći da izmiri svoje obaveze prema banci.
To je samo jedan primer nepravičnih ugovornih odredaba, a takve mogu biti i one koje se tiču osnova za raskid ugovora o kreditu. NBS je utvrdila da banke u ugovorima o kreditu osnove za jednostrani raskid ugovora od strane banke formulišu nedovoljno jasno i određeno (na primer ako korisnik prekrši bilo koju ugovornu odredbu ili bilo koji podatak, informacija ili dokument koji je klijent dostavio banci prestanu da budu tačni ili ažurni). Takođe među te osnove uključuju i one događaje koji su po svojoj prirodi i materijalnom značaju takvi da ne utiču na sposobnost korisnika da uredno izmiruje svoje obaveze po kreditu (na primer ako korisnik ne izmiri uredno svoje obaveze prema banci po bilo kom drugom osnovu, uključujući i dozvoljeno prekoračenje, održavanje računa), tako da banci ostavljaju široku diskreciju da ugovor može raskinuti u bilo kojoj situaciji.
U pojedinim slučajevima banke su ugovarale i da se, kad nastupi neka od predviđenih okolnosti, ugovor automatski raskida, bez otkaznog roka i mogućnosti da klijent eventualno otkloni razloge za raskid, te da celokupni preostali iznos kredita odmah dospeva na naplatu. Ovakve odredbe NBS je utvrdila kao nepravične i zabranila njihovo ugovaranje i primenu.
Zbog velikih posledica koje ima aktiviranje prava banke da ugovor o kreditu raskine, a to je dospeće celokupnog preostalog iznosa kredita, naročito kod stambenih kredita, NBS je zauzela stav da ugovor o kreditu banka ne može jednostrano da raskine iz bilo kog razloga koji ugovore banka i korisnik. Osnovna svrha kredita koji korisnik uzima od banke jeste da na taj način pribavi određenu (iz ugla korisnika znatnu) sumu novca, koji on banci uglavnom može da vrati jedino kroz otplatu u ratama, u dužem vremenskom periodu. Zato je raskid ugovora koji ima za posledicu dospeće celokupnog iznosa kredita mera koja treba da bude krajnje sredstvo, koje se preduzima onda kada je potpuno izvesno da će banka svoje potraživanje ili bar jedan njegov deo moći da naplati jedino iz sredstva obezbeđenja, odnosno u izvršnom postupku. Iz tog razloga, NBS je zauzela stav da kod ugovornih odredaba kojima se uređuju osnovi za raskid ugovora o kreditu ti osnovi moraju da budu jasno i precizno određeni i ograničeni na one događaje i okolnosti koji su po svojoj prirodi i materijalnom značaju takvi da zaista utiču na povećanje kreditnog rizika, odnosno na mogućnost da banka namiri svoje potraživanje.
Iako su postupci koje je NBS sprovela pokazali da banke do sada u praksi uglavnom nisu primenjivale ove sporne odredbe, odnosno da nisu raskidale ugovore o kreditu kad nastupi neki manje značajan događaj koji ne utiče na sposobnost korisnika da otplaćuje kredit (iako je takva mogućnost bila ugovorena), NBS je reagovala i zabranila njihovo ugovaranje i primenu. Razlog za to je što i sama mogućnost da banka u nekom trenutku takvu odredbu primeni (a pojedine banke su korisnike upozoravale na to da ugovor mogu raskinuti i u takvim slučajevima i pokazivale spremnost da to i učine) stvara znatnu nesrazmeru u pravima i obavezama ugovornih strana na štetu korisnika.
Izvor: Politika.rs
