Čak 70 odsto ukupne inflacije potiče od cena hrane i energenata

Inflacija kod nas trenutno iznosi 9,1 odsto međugodišnje, mereno za mart 2022. u odnosu na isti mesec 2021. Iz Narodne banke Srbije (NBS) poručuju da će ona početi da usporava od sredine ove godine. S njihovim prognozama slažu se i bankari koji očekuju da bi dogodine u ovo vreme ona mogla da padne na 4,5 do pet odsto.

Kada je reč o inflacionim očekivanjima za dve i tri godine unapred, ona su i kod finansijskog sektora i kod privrede niža od pomenutih, kratkoročnih, i kreću se u rasponu od tri do četiri za finansijski sektor, dok su kod privrednika na nivou od 3,5 odsto za obe posmatrane godine. Ovakvi rezultati ankete mogli bi da ukazuju na to da i finansijski sektor i privreda predviđaju smanjenje inflatornih pritisaka sa stabilizacijom kretanja na međunarodnim robnim tržištima.

Ivan Nikolić, direktor za Naučnoistraživački razvoj u Ekonomskom institutu u Beogradu, kaže da to pokazuje da su prognoze i bankara i privrednika da neće doći ni do kakvih lomova.

„Oni očekuju da će se inflacija približiti ciljanom koridoru centralne banke, a to je tri, plus, minus 1,5 odsto. To je izgledno ako ne dođe do nekog radikalnijeg ishoda rata u Ukrajini. Stvari su se sada umirile, poslovni svet se privikao na novo okruženje i sve probleme. To se vidi i po prometu na deviznom tržištu, jer već desetak dana NBS nije intervenisala. Nakon pedesetak dana napravljen je neki ravnotežni okvir shodno situaciji i sada se posluje onako kako mora u ovoj situaciji”, smatra Nikolić.

Iz NBS ponavljaju da čak 70 odsto ukupne inflacije u martu kod nas potiče od cena hrane i energenata, a da se usporavanje inflacije predviđa od polovine godine. One su u celom svetu na visokom nivou i zato je kod nas u velikoj meri reč o uvezenoj inflaciji. To ilustruju primerom da je prosečna cena nafte u martu iznosila 115 dolara po barelu, dok je njena prosečna cena u decembru prošle godine bila oko 75 dolara, što je rast veći od 50 odsto.

Što se tiče cena neprerađene hrane one su u proseku povećane za 26 odsto. Voće je poskupelo 13, povrće 30 procenata, dok su cene mesa porasle za oko 27 odsto. Prerađenu hranu čini velika grupa namirnica u koje spadaju mlečni proizvodi, sve vrste hleba i peciva, ulja i masti, šećer, mesne prerađevine, slatkiši i bezalkoholna pića. Ta grupa proizvoda je 20 odsto potrošačke korpe i zbog toga je subjektivni osećaj potrošača da je rast cena na malo veći od onoga koji statistika iskazuje.

Prema projekcijama NBS do kraja drugog tromesečja međugodišnja inflacija mogla bi da se kreće oko trenutnog nivoa, a u drugom delu godine će početi da se smanjuje. Upravo hrana koja sada „zida” inflaciju treba da doprinose njenom opadanju. Pre svega zbog nove poljoprivredne sezone koja bi, pored cena neprerađenih namirnica (voća, povrća i mesa), trebalo da dovede i do smanjenja cena kukuruza, pšenice, suncokreta i soje, koji su važni ulazni troškovi u proizvodnji prerađene hrane.

U slučaju normalne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji i okruženju očekuje se da ovi troškovi počnu da se smanjuju. To pre svega zavisi od cena kukuruza, soje, pšenice i suncokreta, ali i od cene đubriva. U tom pogledu, pomaže i činjenica da je država povećala subvencije poljoprivrednicima sa 4.000 na 8.000 dinara, po hektaru.

Srbija je sada zaštićena visokim deviznim rezervama većim od 16 milijardi evra koje joj omogućavaju da održi relativnu stabilnost deviznog kursa. Time se održava i niska inflacija, odnosno onaj njen deo na koji NBS može da utiče.

Pre sukoba u Ukrajini, projekcija rasta BDP-a za ovu godinu centralne banke bila je četiri do pet odsto. NBS još nije saopštila nove projekcije, a prema izjavi Milana Trajkovića, zamenika generalnog direktora sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS privredni rast ove godine mogao bi da se kreće od 3,5 do 4,5 odsto.

Predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda predviđaju rast bruto domaćeg proizvoda Srbije od 3,5 odsto za ovu godinu, a Svetska banka 3,2 procenta.

Izvor: Politika.rs