„Jasno je da na lokalnom tržištu postoji impresija da cene nekretnina idu „nebu pod oblake“. Međutim, globalni podaci ne potvrđuju ovaj trend – države Balkana uglavnom beleže godišnji rast od nekoliko procenata, sa izuzetkom Crne Gore, koja je u prethodnim godinama prednjačila“, kaže za Biznis.rs direktor kompanije PlanRadar za jugoistočnu Evropu Bojan Petković.
Kao kompanija koja je svojom platformom implementirala digitalizaciju u građevinarstvo i upravljanje nekretninama, njihovi podaci o cenama potvrđuju situaciju na terenu.
„Što se tiče cena, veći gradovi su, naravno, skuplji od manjih, izuzev onih koji imaju povoljne turističke lokacije. Beograd i Zagreb imaju, primera radi, više cene nekretnina od Sarajeva ili Skoplja, ali ne nužno i u poređenju sa primorskim gradovima. Postoje i primeri gde cene stanova u najvećim gradovima rastu, dok na nivou države padaju, kao što je na primer bio slučaj u Bosni i Hercegovini u prethodnom periodu“, objašnjava Petković.
On dodaje da svako tržište ima svoje karakteristike i adute i da su države poput Crne Gore i Bugarske privlačne zbog morske obale, dok je ustanovljen trend da sve više zaposlenih traži alternativu radu u kancelarijama i gradskim sredinama.
Svoje adute imaju i Beograd i Zagreb
„Rastući privredni rezultati, nove investicije, infrastrukturni radovi i dobar položaj garantuju nastavak interesovanja investitora za Beograd, a blizina mora, članstvo u EU i dobra povezanost takođe rezultuju u značajnom interesovanju za Zagreb. Ovo nije samo lokalna specifičnost – svugde u svetu postoje regioni ili gradovi koji su investitorima interesantniji i time dolazi i do viših investicija, ali i većih cena“, ocenjuje Petković.
Uz ogradu da su procene o daljem kretanju cena nezahvalne, naš sagovornik ističe da su se, sa jedne strane, već krajem prethodne godine pojavile analize koje su predviđale sporiji, ali i dalje pozitivan rast cena nekretnina na globalnom nivou u narednom periodu, a svedoci smo da je početak ove godine doneo nove neizvesnosti.
„Sigurno je da će rast inflacije i usporavanje ekonomskih aktivnosti negativno uticati na tražnju i time na dalji rast cena nekretnina. Sa druge strane, smanjena ponuda i kašnjenja u transportu građevinskih materijala mogu pogurati cene na više, i tu će sve zavisiti kako od tražnje, tako i od individualnih rešenja u pojedinim državama i regionima. Primera radi, ukoliko analiziramo posledice pandemije Covid-19 možemo videti da je rast cena nekretnina u tom periodu bio prisutan pre svega u razvijenijim državama, koje su dodatno pružale različite oblike pomoći stanovništvu i privredi, te sve zavisi i kako će vlade reagovati na novonastalu krizu u narednom periodu i koliko će ona potrajati“, naglašava Petković.
Cene građevinskih materijala beleže rast još od početka pandemije Covid-19, a trenutna kriza na istoku Evrope dodatno otežava i poskupljuje kako nabavku, tako i transport materijala.
„Primera radi, rast cena na tržištu naftnih derivata dovodi i do rasta cena boja, asfalta, stiropora neophodnog za izolaciju, i drugih materijala. Rastu i cene gvožđa, bakra, aluminijuma, čeličnih armatura, cementa… Vidimo da i Privredna komora Srbije prepoznaje probleme sa kojima se građevinska industrija suočava, i nadamo se da će i na lokalnom i na globalnom nivou uskoro biti pronađena rešenja za ove aktuelne izazove“, optimista je Petković.
Rast cena na svim svetskim tržištima
Naš sagovornik navodi podatke sa globalnog nivoa gde su cene nekretnina zabeležile značajan rast u 2021. godini na skoro svim tržištima, što predstavlja nastavak dugogodišnjeg trenda.
Prema podacima Global House Price Indeksa kuće Knigth Frank, cena nekretnina je tokom 2021. godine na globalnom nivou porasla za 10,3 odsto, a države kao što su Australija, Novi Zeland, Češka, Slovačka ili Holandija su zabeležile godišnji rast od preko 20 odsto, dok je apsolutni rekorder bila Turska sa rastom od preko 50 odsto na godišnjem nivou.
Ipak, sam kraj prethodne godine doneo je i blago usporavanje trenda rasta cena nekretnina, tako da je primera radi, rast cena na globalnom nivou u poslednjem kvartalu 2021. godine bio za 1,5 odsto niži u odnosu na treći kvartal iste godine.
„Kao što sam i naveo, vrlo je nezahvalno praviti bilo kakve prognoze, jer budući trendovi zavise od mnogo faktora na koje u ovom trenutku niko pojedinačno iz industrije ne može uticati. Ipak, iz ugla posla kojim se bavim ukazao bih i na potrebu da se građevinska i industrija nekretnina prilagode novonastalim okolnostima, i kao i mnoge industrije ranije počnu da primenjuju rešenja za unapređenje poslovanja koja su nadohvat ruke. Tu, pre svega, mislim na digitalizaciju poslovanja koja može obezbediti snižavanje troškova, bolju komunikaciju i evidenciju radova, bolje upravljanje zalihama i radovima… Na taj način, bilo da se radi o izgradnji novih projekata ili održavanju već postojećih, postoji mogućnost da se deo problema nadomesti i nastavi sa efikasnijim poslovanjem i u kriznom periodu“, zaključuje Petković.
Izvor: Biznis.rs
