Srbija je tokom pretprošle nedelje dobila prvu kompaniju koja će i zvanično uvesti četvorodnevnu radnu nedelju. Kompanija “ManpowerGroup” odlučila se na ovaj korak posle rezultata koji su ostvareni u petomesečnom probnom periodu.
Ideja o četvorodnevnoj radnoj nedelji u Zapadnoj Evropi ozbiljno se razmatra u poslednje dve decenije. U tom pogledu najdalje su otišli Island i Belgija. Na Islandu su istraživanja sprovedena od 2015. do 2019, a radnici i radnice su dobijali iste plate iako im je radno vreme bilo skraćeno. Produktivnost zaposlenih je ostala ista ili je čak porasla na većini radnih mesta. Na Islandu je u ovom projektu učestvovalo oko 2.500 zaposlenih u Gradskom veću Rejkjavika i službama nacionalne vlade. Kao posledica toga, sada je 86 odsto ukupne radne snage na Islandu već prešlo na skraćeno radno vreme, ili će uskoro steći pravo na to. Zaposleni tvrde da su sada pod manjim stresom, kao i da je niži rizik od sagorevanja usled poslovnih obaveza.
Belgijanci bi takođe uskoro mogli da umesto pet, rade četiri dana, ukoliko bude usvojen paket ekonomskih mera koje je predložila vladajuća koalicija, i time se zaposlenima van javnog sektora omogućilo da odaberu tu mogućnost. Prema predlogu reformi, kompanije mogu da odbiju zahtev zaposlenog za skraćenu radnu nedelju, pod kojom će raditi isti ukupan broj sati, ali poslodavci će morati da obrazlože odgovor u pisanoj formi.
Pilot projekat o četvorodnevnoj radnoj nedelji planiran je i u Velikoj Britaniji i počeće u junu, a za “probu” se do sada prijavilo oko 30 kompanija. Slični programi bi trebalo da počnu u SAD i Irskoj, a planirano je da se oprobaju i u Finskoj, Kanadi, Australiji i Novom Zelandu…
Ali ono što će mnoge iznenaditi pionir u ovom poduhvatu bila je – Jugoslavija. Osamdesetih godina prošlog veka firma Javor iz Ivanjice, koja je bila jedna od najuspešnijih tekstilnih kompanija u Jugoslaviji sa 3.700 zaposlenih, uvela je šestočasovno radno vreme! Pokazalo se da je produktivnost čak bila i veća.
“Skratili su radni dan sa osam na šest sati i rezultati su bili neverovatni. Produktivnost je porasla za 30 odsto, smanjio se broj bolovanja… Bilo je manje odsustava, radnici su bili srećniji. Mi smo bili pioniri u tome”, kaže za “Blic Biznis” predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) Ranka Savić.
I gotovo pola veka čekalo se na nešto slično u Srbiji, do odluke menadžmenta “ManpowerGroup Srbija” da uvede četvorodnevnu radnu nedelju.
“Sa pravnog aspekta projekat četvorodnevne radne nedelje predstavlja benefit za sve zaposlene, čime se od strane kompanije ManpowerGroup Srbija iz ugla poslodavca, svim zaposlenima daju veća prava od prava koja su definisana zakonskim odredbama, na osnovu čega zaposleni zadržavaju sva svoja prava kao da rade u sistemu petodnevne radne nedelje”, izjavio je Srđan Botorić, rukovodilac pravne službe ManpowerGroup Srbija.
Predstavnici ove kompanije su najavili da će ubuduće zaposleni raditi četiri dana u nedelji, a da će petog dana postojati dežurstva zbog kontakta sa klijentima. Na dežurstvu će se zaposleni smenjivati. Kako je rečeno, ovaj način rada se primenjuje prethodnih pet meseci. Tokom test perioda utvrđeno je da je produktivnost zaposlenih porasla. Kompanija je naglasila da će zaposlenima plata ostati ista. U toku pilot projekta sprovedeno je istraživanje, koje je omogućilo da se na osnovu merljivih podataka donese odluka o dugoročnoj implementaciji projekta.
Koliko je danas u Srbiji ostvarljiva ideja o kraćoj radnoj nedelji ili radnoj nedelji sa manje radnih sati, za “Blic Biznis” su pričali sindikalni lideri, ekonomisti, psiholozi, stručnjaci za radno pravo…
“U svetu ova ideja polako postaje realnost. Kapitalizam je shvatio da fizički i psihički kapaciteti radnika imaju limite. I oni to ne bi uvodili da ugroze svoj profit, dakle ideja o četvorodnevnoj radnoj nedelji ili radnoj nedelji sa manje radnih sati ima i svoju ekonomsku opravdanost. Ne samo da su ljudi zadovoljniji, ne samo da rade sa više elana, motivisaniji, nego su čak i produktivniji. A sam gazda ima manje troškove. A u svetu su, kažem, shvatili da čovek ima limite. I da im se ne isplati, da to objasnim na jednom primeru, da, recimo, iscede kao limun svog vodoinstalatera, pa da im on ode čim ugrabi povoljnu priliku i da onda moraju da traže novog – koga možda i neće naći – i da tog novog sad nanovo uče poslu… Zato je bolje imati zadovoljnog radnika”, kaže ekonomista prof. dr Ljubodrag Savić.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić smatra da nije slučajno što se više razmišlja o uvođenju četvorodnevne radne nedelje. Kako Savićeva ističe za “Blic”, kriza izazvana pandemijom dovela je do toga da su građani i radnici sveta počeli život da posmatraju na drugačiji način.
“Promenili su se prioriteti i mnogi su shvatili da su krajnje nezadovoljni svojim radnim mestom i životom uopšte. Mnogi su dali otkaze i počeli da se bave nekim drugim poslovima. Da postoje ovi problemi, vrlo brzo su shvatili oni koji prate stanje i kretanje radne snage i odmah su preduzeli korake. Tako dolazimo do pojačanog pritiska na poslodavce da rastereti radnu snagu”, navodi Savićeva.
Ona dodaje da već u eksperimentalnoj fazi, skraćenje radne nedelje pokazuje izuzetno dobre rezultate.
“Zaposleni su srećniji, rasterećeniji, manje su pod stresom. Evidentno je smanjenje odsustva sa posla, broj dana na bolovanju je minoran. Radnici su zdraviji, samim tim se smanjuje pritisak na zdravstveni sistem, što u budžetu država predstavlja uštedu. Skraćenje radne nedelje ima pozitivan efekat i na zagađenje okoline, jer je manja upotreba kola i samim tim manje izduvnih gasova. Vlada Japana se zalaže za skraćenje radne nedelje jer smatraju da će to doprineti većem natalitetu, dok Irska u tome vidi podsticaj za prihode od turizma. Ono što je najbitnije, produktivnost nije opala, čak je i povećana, tako da poslodavci nemaju gubitke”, ističe Savićeva.
Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost”, i profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, Zoran Stojiljković kaže da su kraća radna nedelja, smanjen broj efektivnih radnih sati i zadržane zarade i za sindikate i za društvenu nauku jedina opravdana kombinacija, jer to omogućuju tehnološki razvoj, procesi digitalizacije i robotizacije rada.
“Baveći se istraživanjima o budućnosti rada, moj stav kao i stav sindikata jeste da je to duboko utemeljeno u studije iz industrijske psihologije i ekonomije rada, a koje pokazuje da su efekti optimalni na nivou efektivnog radnog vremena od najviše pet do šest sati. To ima duboko i socijalno i ekonomsko opravdanje, jer su praktično efekti istraživani od produženog radnog vikenda, odnosno četvorodnevne radne nedelje sa efektivnim radnim vremenom od oko šest sati nešto što je pokazalo jako dobre rezultate u svim aspektima”, kaže Stojiljković.
Kada je reč o zakonskim mogućnostima u slučaju eventualnog uvođenja četvorodnevne radne nedelje u Srbiji, sagovornik smatra da zakon ne predstavlja prepreku.
“Zakonska rešenja bi mogla da budu regulisana. Teško da bismo imali uniformno rešenje po kom bi sve institucije i svi zaposleni radili ista četiri dana. Primera radi, za jedan deo sektora usluga i infrastrukture to bi bila gotovo nemoguća misija, ali bi to moglo da se reši preraspodelom vremena i angažovanjem dovoljnog broja ljudi”, smatra Stojiljković.
Profesor Savić mišljenja je da bi kod nas recimo, u državnoj administraciji relativno lako mogao da se uvede jedan od dva pomenuta modela.
“Tamo se na produktivnosti ne bi izgubilo, znate već koliko se kafa tamo popije dnevno. Ali to se sigurno neće desiti, pre svega iz političkih razloga, jer narod u većini za državnu administraciju već misli “pa oni ionako ništa ne rade”, kaže dr Savić.
Na kraju, koliko je realno da u Srbiji veći broj firmi ili javnih institucija prihvati koncept kraće radne nedelje ili kraćeg radnog dana? Sagovornici portala nisu optimisti.
