Nesreća nikad ne ide sama, i to se u poslednjih par godina, makar u slučaju ekonomskih prilika, ispostavila kao još jedna tačna narodna umotvorina. Prvo pandemija, pa sa oporavkom od iste povezana povišena inflacija širom sveta, čepovi u lancima snabdevanja, pregrevanja različitih tržišta, i na kraju sukob Rusije i Ukrajine zadaju udarce neometanom odvijanju privrednih aktivnosti.
Kako se ekonomsko stanje sveta usložnjava, sve je veći broj stručnjaka koji upozoravaju da trenutno stanje ne može da potraje bez propratnih posledica. Tako su se do sada javili i Džeremi Grantam, Majkl Bari, Nurijel Rubini koji je predvideo i krizu iz 2008. ali i čelnici i predstavnici centralnih banaka i drugi, prenosi Blic.
Svaki od njih se u svojim analizama fokusirao na finansijska tržišta i tržišta nekretnina koja su istorijski gledano do sada bila puna spekulativnih balona i koja s obzirom na druge manjkavosti trenutnog stanja svetske ekonomije, po njihovom mišljenju, mogu da puknu. Sa izbijanjem sukoba u Ukrajini, i dodatnim zaoštravanjem ekonomskih neprilika oni izgledaju izvesniji nego ikad.
Supermehur
Legendarni investitor Džeremi Grantam uočio je i definisao četvrti američki “supermehur” i upozorio da će berzanski indeks S&P 500 pasti za 43 odsto nakon što balon na tržištu pukne.
Veteran među investitorima i suosnivač kompanije GMO, specijalizovane za upravljanje imovinom, objasnio je u intervjuu za Foks biznis kako investitori treba da se pozicioniraju u trenutnoj situaciji.
“Ono što bih uradio jeste da se pobrinem da postoji rezerva gotovine. Možda će biti sjajnih prilika za kupovinu u narednih nekoliko godina”, rekao je.
On je više puta upozoravao investitore da su uhvaćeni u istorijski mehur, a prema njegovim rečima, pad indeksa S&P 500 znači da se sprema kreditna kriza.
“Izbegavajte dugove. I koliko god možete, izbegavajte SAD. To je tržište sa najskupljim cenama. Nekretnine su precenjene svuda u svetu, ali berze van SAD, začudo, ne stoje tako loše. Uglavnom su i tamo stvari skupe, ali su ‘normalno’ skupe. Postoji nekoliko jeftinih zemalja. Japan izgleda prilično jeftino, Velika Britanija takođe nije tako loša. A ako morate da kupujete u SAD, pobogu, izaberite kvalitetne akcije i imajte rezervu gotovine”, rekao je on.
Majka svih finansijskih kriza
Majkl Beri, legendarni investitor sa Vol Strita i osnivač fonda Sajon Kapital koji je i doveo do velike krize 2008., je u više navrata do sada izjavio kako smatra da nas čeka „majka svih finansijskih kriza“. Beri, koji je prvi predvideo veliku krizu na američkom tržištu nekretnina 2008. i koja je na kraju potopila svet, smatra da su se ulagači na berzama previše zaigrali, što u kombinaciji s inflacijom ne vodi ni u šta dobro.
“Imamo više spekulacija nego u dvadesetim godinama 20. veka, koje su dovele do Velike depresije 1929. Imamo više valuacije nego u devedesetim godinama, koje su dovele do dot.com krize početkom 2000-ih”, napisao je Beri na Tviteru.
On je konstatovao da su plate radnika u ovoj godini stagnirale, što je uz visoke stope inflacije osiromašilo većinu ljudi.
“Realne plate, prilagodimo li ih za inflaciju, u ovoj godini u SAD-u su pale za 2,2 odsto. Čini mi se da je ovo jedina zaista bitna vest u maničnoj godini. Inflacija je ništa drugo nego masovni porez, ne zaboravite to”, napisao je.
4 scenarija Dr. Propast
Oporavak u prvoj polovini 2021. godine, utro je put značajno manjem privrednom rastu i skoku inflacije na nivoe značajno više od dva odsto koliko su zacrtale centralne banke. Uzrok tome posledice širenja delta varijante virusa korona, dovele su do “čepova“ u lancima snabdevanja robom, te nedostacima materijala, finalnih proizvoda i radnika, piše Rubini u autorskom tekstu za “Prodžekt sindikejt“.
Jedan scenario predviđa snažan rast uz inflaciju od dva odsto, koliko je cilj centralnih banaka. Drugi uključuje pregrevanje. U tom scenariju, rast bi bio ubrzan i ne bi bilo “čepova“ u snabdevanju, ali bi inflacija uporno ostala na visokom nivou jer bi se ispostavilo da je trajna, a ne privremena. Reakcija na pregrevanje bi zavisila od reakcije centralnih banaka.
Treći scenario je tekuća stagflacija, sa visokom inflacijom i mnogo manjim i sporijim rastom na srednji rok. U ovom slučaju inflaciju bi nastavile da hrane labave monetarne, kreditne i fiskalne politike. Četvrti scenario pretpostavlja usporavanje rasta. Slabija agregatna tražnja pokazala bi se kao sumorna nova normalnost, a ne prolazna stvar, posebno ako bi se paketi pomoći povukli prerano. U tom slučaju bi manja potražnja i sporiji rast doveli do niže inflacije, vrednost akcija bi preslikavala manje šanse za rast, i prinosi od obveznica bi još dublje pali.
Prema Rubinijevom mišljenju drugi scenario je najizvesniji.
Bundesbanka i tržište nekretnina
Nemačka centralna banka upozorila je na znakove koji upućuju na zaključak da su cene stambenih zgrada i stanova u gradovima preterano visoke.
“Prema trenutnim procenama, cene nekretnina u gradovima bile su u 2021. između 15 i 40 posto od cene koju sugerišu socio-demografske i ekonomske osnove”, navela je banka u nedavnom izveštaju.
Cene nekretnina u Nemačkoj porasle su u prošloj godini 11,3 odsto. Ekvivalentne brojke specijalizovane kompanije Bulviengesa signaliziraju skromnije povećanje, za sedam posto, navodi DPA.
Sukob u Ukrajini
Aktuelni sukob između Ukrajine i Rusije nemože da prođe bez posledica. Iako je mala verovatnoća da će cela privreda samo zbog ovog događaja upasti u recesiju, tržišni nemiri, sankcije i prekidi u snabdevanju uveliko podižu cene energenata, poljoprivrednih proizvoda i metala.
Globalne cene nafte skočile su u četvrtak iznad nivoa od 105 dolara po barelu, dostigavši najviši nivo od 2014. godine. Kako je Rusija najveći svetski izvoznik pšenice, dok je Ukrajina značajan izvoznik pšenice i kukuruza. Izvoze i biljna ulja. Cene pšenice su u četvrtak skočile na najviši nivo od 2012. godine. Skočila je i cena kukuruza. Cena soje, kojom se često trguje uporedo s kukuruzom, takođe je porasla.
Cena metala koji se koristi u širokom spektru potrošačkih proizvoda raste dok investitori gledaju u posledice invazije i vagaju da li bi sankcije mogle uticati na zalihe.
“Rusija je glavni proizvođač metala, uključujući aluminijum i nikl, a također je i značajan proizvođač bakra. Tržišni izvori veruju da bi uskoro moglo biti izvesno da će strožije sankcije biti uvedene na trgovinu s Rusijom mogle dodatno smanjiti zalihe na globalnim tržištima koja su već tesna”, kažu analitičari S&P Global Plattsa.
Gas i duplo skuplji
Zbog rata u Ukrajini, cena gasa će u narednih osam godina da se udvostruči u odnosu na dosadašnje prognoze, procenjuje Centar za analizu ekonomskih scenarija i istraživanje (SESAR) sa sedištem u Beču.
Gas je već sada poskupeo za 41 odsto u poređenju sa prošlom godinom, a aktuelna situacija će dovesti do daljeg rasta, strahuju eksperti.
Analiza SESAR-a pokazuje da će cena gasa od 2022. do 2030, u odnosu na dosadašnje prognoze, biti udvostručena.
To bi za Austriju značilo rast cene gasa za potrošače i do 80 odsto.
