Nakon vesti da je Rusija pokrenula vojnu akciju u Ukrajini na svim finansijskim tržištima i tržištu energenata nastao je opšti haos. Vest o ruskoj invaziji odmah je drastično podigla cene nafte i gasa, ali i duboko u minus ubacila je i akcije na svim svetskim berzama i tržištu kriptovalita. U dubok minus je uvela i rublju zbog čega je Moskovska berza suspendovala trgovinu na svim tržištima.
Cena nafte juče je odmah skočila za 4,69 odsto na 101,93 dolara po barelu, prešavši nivo od 100 dolara prvi put od 2014. godine, a američka sirova nafte WTI je uzletela za 4,73 odsto na 96 dolara po barelu.
Cene prirodnog gasa takođe su snažno ojačale. Cena gasa u Evropi uzletela je jutros za 35 odsto premašivši nivo od 1.400 dolara za 1.000 kubnih metara, pokazuju podaci sa londonskoj berze ICE.
Istovremeno, Rojters javlja da je protok prirodnog gasa kroz gasovod Jamal-Evropa ka Poljskoj prepolovljen danas, i da se za sada ne zna da li je smanjenje protoka povezano sa razvojem situacije u Ukrajini.
Ruska rublja je pala juče na rekordno nizak nivo, a evro se spustio na višegodišnji minimum prema dolaru i švajcarskom franku. Rublja je potonula za čak 5,77 odsto na 86 rubalja za dolar.
Moskovska berza je odmah reagovala i suspendovala trgovinske operacije na svim tržištima zbog sunovrata nacionalne valute i cena akcija.
Indeks američkog dolara, koji meri vrednost dolara u odnosu na šest glavnih konkurenata, porastao je za visokih 0,6 odsto, na 96,762 poena, prvi put od 31. januara.
Spot cena zlata, koje se tradicionalno smatra sigurnim utočištem, popeo se za 1,82 procenata o prema poslednjim raspoloživim podacima iznosi 1.942,26 dolara za uncu.
Ruska invazija na Ukrajinu juče je bukvalno potopila tržište kriptovaluta. Bitkoin je pao za 8,35 odsto, na 35.479 dolara. Iz sata u sat minus je bio sve veći.
Bitkoin je zabeležio pad od 6,61 odsto, da bi potom ušao u minus za dodatnih 2 procentna poena.
I druge kriptovalute su i više nego loše prošle. Ethereum, druga najvrednija kriptovaluta na svetu, pala je za više od 12 odsto u poslednja 24 sata i trguje se na nivou od 2.383 dolara.
I na globalnim tržištima kapitala zavladala je panika zbog ruske vojne akcije u Ukrajini, koja je pokrenula opštu rasprodaju akcija.
Indeks acifičkih akcija MSCI, bez japanskih, pao je za više od 3,2 posto, pri čemu su australijske akcije u minusu većem od 3 procenta, a akcije kineski najikvidnijih kompanija su u gubitku od 1,3 odsto, izveštava Rojters.
Tokijski indeks Nikei je potonuo za 2,4 procenta.
Akcije industrijskih kompanija na terminskom trgovanju u NJujorsku, koje meri indeks Dau DŽons od jutros su u padu za 720 poena, ili 2,19 posto, fjučersi akcija u indeksnoj korpi S&P 500 su u minusu za 2,26 odsto, dok se vrednost akcija tehnoloških kompanija vezanih za indeks Nasdak 100 stropoštala za 2,73 procenta, prema najnovijim podacima CNBC-a.
Slično je i kretanje akcija na evropskim tržištima kapitala. Terminski indeks EuroStoks 50 i nemački DAKS su potonuli za više od 3,5 posto na ranom trgovanju, dok je londonski FTSE oslabio za 2,0 procenta.
Izrazita nestabilnost na berzama izazvana je produbljivanjem rusko-ukrajinskog konflikta, pri čemu je indeks volatilnosti CBOE, koji meri stepen straha na Vol Stritu, skočio za više od 55 posto u proteklih devet dana, prenosi Tanjug.
Evro je oslabio za 0,84 odsto na 1,1209 dolara, što je njegova najniža vrednost od 31. januara. Jedinstvena valuta evrozone je pala prema japanskom jenu za 1,28 odsto na jednomesečni minimum od 128,37 jena, i za 0,84 odsto prema švacarskom franku na 1,0292 franaka, na najniži nivo od maja 2015, izveštava Rojters.
Britanska funta se pokazala relativno otpornijom, skliznuvši za 0,41 procenat na 1,3490 dolara.
Indeks američkog dolara, koji meri vrednost dolara u odnosu na šest glavnih konkurenata, porastao je za visokih 0,60 odsto, na 96,762 poena, prvi put od 31. januara.
Istovremeno, šefovi diplomatije baltičkih država zatražile su juče da Rusija bude isključena iz platnog sistema SWIFT, a da Ukrajini bude poslato naoružanje i municija.
Međunarodna zajednica bi trebalo da “uvede najoštrije moguće sankcije Rusiji, uključujući isključivanje Rusije iz SWIFT” sistema, naveli su u zajedničkom saopštenju ministri spoljnih poslova Estonije, Letonije i Litvanije.
Ruska centralna banka najavila je da će početi da interveniše na deviznom tržištu, pošto je rublja pala na istorijski najniži nivo nakon što je predsednik Rusije Vladimir Putin odobrio, kako je rekao, specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.
Ruska valuta, državne obveznice i akcije su naglo potonule juče, zbog čega je Moskovska berza suspendovala sve trgovinske aktivnosti, što je navelo centralnu banku da najavi prvu deviznu intervenciju od pripajanja Krima Rusiji 2014. godine, kako bi poduprla finansijsku stabilnost u zemlji.
Da bi stabilizovala situaciju na finansijskom tržištu, Banka Rusije odlučila je da započne intervencije na tržištu valuta”, navodi se u saopštenju centralne banke, prenosi Rojters.
Rublja je zabeležila rekordan pad prema dolaru na 89,60 rubalja, dok se prema evru stropoštala blizu psihološke granice od 100 rubalja, javlja Rojters.
Pre nego što su geopolitičke tenzije izmedju Moskve i Kijeva počele da se zaoštravaju od oktobra prošle godine, kurs ruske valute je iznosio 70 rubalja za dolar, odnosno 81 rublja za evro.
Banka Rusije je takođe odlučila da proširi listu hartija od vrednosti koje će prihvatati kao kolateral u zamenu za obezbedjenje likvidnih sredstava, i sprovodiće operacije na medjubankarskom tržištu koje će omogućiti dodatnu likvidnost bankarskom sektoru.
Drugi alat koji centralna banka ima na raspolaganju da ublaži pritisak na rublju jeste njena referentna kamatna stopa. Procenjuje se će banka nastaviti sa monetarnim pooštravanjem kako bi obuzdala inflaciju, koju će pad rublje verovatno pogurati naviše.
Akteri na globalnim tržištima kapitala očekuju novi paket oštrih zapadnih sankcija prema Rusiji, zbog pokretanja njene vojne akcije u Ukrajinu, navodi Rojters.
