Nedavno je predstavljen novi Program za suzbijanje sive ekonomije do 2025. godine, a ministar finansija Siniša Mali kaže da je do sada ostvareno 71 odsto plana borbe protiv sive ekonomije koji je napravljen pre sedam godina. Mali je najavio i dalje smanjenje opterećenja na zarade, a privrednici navode da su poreske olakšice ključne u smanjenju rada na crno i sive ekonomije.
Da nije siva bila bi vidljivija i uhvatljivija. Od države prikriva koliko joj duguje, teško se meri, ali ipak procene pokazuju da se siva ekonomija kreće od 15 do 20 odsto bruto društvenog proizvoda. Profesor javnih finansija Goran Radosavljević procenjuje da je to u državnoj kasi oko 10 milijardi evra manje.
” To su ogromna sredstva. Naravno, treba da imamo u vidu da nisu sva ta sredstva u potpunosti izgubljena, nešto od toga ne plati se kroz porez, ali uđe kroz ekonomiju, pa se u nekoj instanci taj porez plati. Vi dobijete novac na ruke, pa kupite neki proizvod u prodavnici, pa platite PDV. Niste platili porez na dohodak, ali ste ipak platili PDV. Tako da, nije to potpuni gubitak, ali su svakako milijarde u pitanju”, objašnjava Radosavljević.
Jelena Bojović iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) kaže da se čini da se siva ekonomija 2021. donekle i povećala zbog pandemije, ali da sada deluje da se 2022. polako vraća na normalu, odnosno smanjuje. Ona kaže da u prilog tome idu i informacije koje dobijaju od inspekcija, prenosi Blic.
Trebalo bi da je smanji i e-fiskalizacija koja treba da zaživi do kraja maja, jer novi sistem, svaki fiskalni račun vidi odmah. Pomoći će, kažu stručnjaci, i uvodjenje e-fakture do kraja godine, a smanjenje poreza na prihode za dva odsto trebalo bi da suzbije rad na crno.
“Mada nam se čini da u tom segmentu možda nije urađeno sve što je moglo da se uradi sistemski, iz razloga što mi duže vreme zagovaramo progresivno oporezivanje – da najniže zarade budu najmanje oporezovane. Količina poreza i doprinosa koji se plaćaju na najniže zarade, odnosno minimalce, i najviše zarade je razlika u proecentu svega 1,2 odsto. U drugim zemljama to bude i 10 i 20 odsto, a male zarade do 300-400 evra uopšte se ne oporezuju”, navodi Bojovićeva.
E-fiskalizacija većini paušalaca uvodi kasu, ali ispod poreskog radara i dalje su ostali na primer taksisti i advokati.
“Prvo i osnovno pravilo kada se radi o borbi protiv sive ekonomije, zakon mora da bude isti i da važi za sve. I dok god bude nekih izuzetaka ljudi će nalaziti načine da oni budu baš ti izuzeci ili će nalaziti način da oni budu izuzetak”, smatra profesor Radosavljević.
Na stolu je sada novi program za suzbijanje sive ekonomije i na javnoj raspravi je do 28. februara. Ministar finansija Siniša Mali najavljuje da će se u njemu sigurno naći ono što je bilo u planu i 2015. – novi Zakon o javnim nabavkama i portal javnih nabavki.
Ekonomista Mihailo Gajić, programski direktor Istraživačke jedinice Libeka, kaže da je po nivou sive ekonomije Srbija u nešto boljoj situaciji od Grčke i Bosne i Hercegovine, ali da stoji lošije nego Bugarska, Rumunija ili Mađarska. Kao navodi, u proseku nije ni bolja ni lošija od regiona, ali kada se pogledau razvijene zemlje, dvostruko je gora od proseka Evropske unije.
On kaže da je u borbi sa sivom ekonomijom neophodno ojačati kapacitete Poreske uprave, ali i da bi država trebalo da olakša ljudima da plaćaju poreze, tako što će poreske stope biti primerene snazi privrede, a prvenstveno kada su u pitanju porezi i doprinosi na zarade.
“Sa jedne strane mi imamo visoke poreze i doprinose na zarade, što dosta opterećuje rad privrede, zato što morate da plaćate relativno visoke iznose i pre nego što uspete da ostvarite neke poslovne prihode. To je jedna od stvari koja tera deo najmanje produktivnih grana u neplaćanje ili izbegavanje plaćanja poreza. Najčešće to rade plaćanjem većeg dela zarade na ruke, da bi se delom izbeglo plaćanje poreza ili u potpunosti izbegavaju plaćanje, odnosno angažuju ljude za rad na crno”, objašnjava Gajić.
On napominje da i neke druge zemlje imaju slično opterećenje zarada, ali da ipak imaju niže nivoe sive ekonomije i smatra da je glavni problem u tome kako funkcioniše naša Poreska uprava i da li imamo tehničke kapacitete da pronađemo i izolujemo one kod kojih možda postoji rizik da se bave ovakvim aktivnostima, da li možemo da kontrolišemo i naplatimo te poreze.
“Drugo je pitanje vladavine prava, odnosno da li je zakon isti za sve ili su neki “malo jednakiji” od drugih pred samim državnim organima. Dakle, firme koje su politički dobro povezane mogu da izbegnu inspekcijski nadzor, a one koje se ne sviđaju vlasti često budu pod udarom inspekcijskog nadzora”, tvrdi Gajić.
On kaže da su dve oblasti u kojima je siva ekonomija najzastupljenija poljoprivreda i građevinarstvo.
“Advokatura je specifična zato što je ona jedna od oblasti koja se paušalno oporezuje. Tu su takođe i različite druge aktivnosti, uglavnom u IT sektoru, gde se preduzetnici paušalno oporezuju. Oni plaćaju poreze i doprinose, samo što je njihovo poresko opterećenje niže nego kada bi vodili knjige, kao ostali preduzetnici. Zakon im dozvoljava da se registruju kao paušalci i to je legalno, jer je država dala tu mogućnost, da se tako radi. Pitanje je da li je to baš dobro rešenje, umesto da svi vode knjige, pa bi onda svi plaćali manje-više istu poresku stopu”, kaže ekonomista.
Gajić podseća da je nivo sive ekonomije porastao posle 2012. gdoine, kada su povećane poreske stope PDV sa 8 na 10 i sa 18 na 20 odsto i da su značajno povećane akcize, naročito na duvanske proizvode i na gorivo.
“Taj nivo sive ekonomije se povećao, jer se smanjio prihod od PDV, zato što je veliki deo prometa otišao u sive tokove. Država je uspevala da deo tog toka vrati u legalne tokove tako što je uvedeno markiranje goriva, tako da sada postoji kontrola da vidimo da li je neko razvodnjavao gorivo ili nije, da li je platio akcize. Ranije je i rezani duvan mogao da se kupi na više mesta, a sada to više nije slučaj”, kaže Gajić.
