Zbog povoljnih uslova keš krediti najtraženiji
Gotovinski krediti nikada nisu bili povoljniji. Ako vam, na primer, nedostaje izolacija, trošak koji banci platite za kredit isplatiće se vrlo brzo kroz niže troškove za energiju.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, Vladimir Vasić ističe da je značajan rast odobrenih kredita tokom godina pandemije.
On navodi i da se prosečna efektivna kamatna stopa na stambene kredite trenutno kreće od 2,3 do 3,2 odsto, što, kako kaže – „nikada nije bilo povoljnije“. U svetu postoji trend jeftinog novca, a efekat jeftinog novca prisutan je i u Srbiji.
“Važno je da postoji generator tražnje i da se privreda pokrene. To je i razlog što je euribor negativan i trenutno na nivou od minus 0,55 odsto”, kaže Vasić za N1.
On ističe da ga nije iznenadio rast kredita.
„Podrška države podrška drugih država i naše države u 2020. godini bila je ključna za nastavak poslovanja – lanac snabdevanja nije prekinut, a potrošnja nije stala. Rezultat je rast i investicija i potrošnje. Sve je to pomoglo da ekonomija ne stane“, naglašava Vasić.
Na pitanje da li je rast kredita rezultat poverenja u ekonomsku budućnost ili pad standarda građana, Vasić odgovara da je „pre ovo prvo“.
„Jer, imamo istovremeno i rast štednje. U septembru 2019. godine građani su ukupno štedeli 10,9 milijardi evra, a danas u bankama imamo skoro skoro 14 milijardi evra ukupne štednje. Očigledno je i da je privredni rast od 7,0-7,5 odsto – videćemo konačnu procenu, ali smo možda u top četiri u Evropi – doprineo da ljudi uzmaju kredite i rešavaju svoje pitanje“, navodi Vasić.
Stambeni krediti su, kaže, značajno brže rasli od gotovinskih. Razloga za to je, navodi, više.
„Što je još jedan pozitivan signal, jer se stambeni krediti uzimaju na dugi rok“, navodi Vasić.
Jedan od razloga zbog kojeg je rast stambenih zajmova značajno brži je i mera Narodne banke Srbije koja je ograničila rok otplate gotovinskih kredita na maksimum šest godina – a ranije je rok bio 10 godina.
„Prosečan stambeni kredit ranije je bio 30.000 evra, sada je 31.800 evra“, ukazuje generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Na pitanje koja je osnovna namena keš kredita koje zajme građani, Vasić navodi da tu informaciju banke – nemaju.
„Vidi se po rastu trgovine i nekih sporednih delatnosti da je većina nas, koji zbog pandemije sedimo kod kuće i primećujemo pukotine na zidu, novac uložila u krečenje, zamenu nameštaja i slično. Pretpostavljamo da deo novca ide u tom pravcu, u prilog tome govori i generator lične protrošnje, što je bitno za rast BDP“, objašnjava Vasić.
Na pitanje u kojoj valuti građani štede, Vasić odgovara da je to najčešće evro, ali da dinarska štednja primetno raste.
„U poslednjih deset godina dinarska štednja je porasla 400 odsto, dok je rast evro štednje bio 32-33 odsto. Poverenje u dinar očigledno je veliko. Naravno, ima tu i stimulativnih kamatnih stopa koje su veće ako štedite u dinarima. Takođe, za razliku od evra, na štednju u dinarima ne plaća se ni porez na ostvarenu kamatu“, navodi Vasić.
Biznis.rs
