Sve je više nekretnina, a sve manje ljudi, pokazuju nedavno objavljeni podaci popisa stanovništva u Hrvatskoj.
Naime, Hrvatska je od 2011. izgubila 396.360 stanovnika i 81.603 domaćinstava, a broj stambenih objekata je narastao za više od 100.000 jedinica.
Može li se iz toga zaključiti da će ubrzo početi padati cene nekretnina?
Cene nekretnina u Hrvatskoj su rasle 9 odsto trećeg kvartala prošle godine u odnosu na 2020.
To je u skladu s prosekom EU od 9,2 odsto i daleko manje od država unutar nje koje su imale rekordno visok rast cena u tom periodu: Češke s 22 odsto rasta cena, Litvanije s 18,9, Estonije 17,3 i Holandije s 16,8 procenata raste cena nekretnina.
Rast cena nekretnina je posebno dramatičan kada se posmatra u dugoročnom periodu od 2010. do 2021. Rast je zabeležen u 23 zemlje EU, a pad u četiri, s najvećim rastom u Estoniji (+141%), Mađarskoj (+118%), Luksemburgu (+117%), Litvaniji (+106%) i Austriji (+104%). Pad je zabeležen u Grčkoj (-28%), Italiji (-12%), Kipru (-6%) i Španiji (-0,5%).
Ukupni rast cena nekretnina u celom tom periodu u Hrvatskoj iznosi gotovo 30 odsto, što je manje od rasta na nivou EU koji je iznosio 39 procenata, piše Indeks.
Ali taj rast nije bio kontinuiran iz godine u godinu. U Hrvatskoj su cene padale svake godine od 2008. do 2016, a 2017. i 2020. snažno rastu. Najveći pad cena, od čak 7,9 odsto, zabeležen je 2009. i trend pojeftinjenja se nastavio do 2016.
Te se godine cene nekretnina oporavljaju blagim rastom od dva procenta, ali već sledeće godine rast iznosi 2.9%, 2018. 4.6%, 2019. 7.8% i 2020. 7%. Znači da je rast blago usporio 2020. u odnosu na 2019, ali po svemu sudeći se opet pojačao 2021. na rekordnih 9%.
To je daleko više od rasta dohotka i plata koje su od 2017. rasle u proseku manje od 4% godišnje. Jasno je da nekretnine naglo postaju sve skuplje u odnosu na plate, to jest, sve je teže s platom i kreditom kupiti nekretninu.
