Gotovo 546 milijardi dinara stanje je duga stanovnika Srbije za stambene kredite, a trenutno se otplaćuje više od 140.000 ovih pozajmica. Učešće problematičnih kredita u ukupnim stambenim kreditima u septembru 2021. godine iznosilo je 2,1 odsto, pa tako oko 3.000 dužnika ima problem sa otplatom ovih dugova.
Kako su iz banaka rekli, broj onih koji su u protekloj deceniji ostali bez stanova zbog neplaćanja rata meri se u promilima. Bankari ipak apeluju na klijente da problem brzo prijave, jer se 60 dana kašnjenja smatra docnjom, a posle tri meseca banke uglavnom pokreću oduzimanje i prodaju stana, pišu Novosti.
Na kraju trećeg kvartala ove godine, ukupna docnja u otplati svih dugova finansijskim ustanovama koje posluju u Srbiji dostigla je 3,1 odsto. Kašnjenje u obavezama po stambenim kreditima su, kako kažu bankari, manje. Prema podacima Narodne banke Srbije, učešće problematičnih kredita u ukupnim stambenim kreditima u septembru 2021. godine iznosilo je 2,1 odsto, što je niže i u odnosu na prethodnu godinu i u odnosu na godinu pre korone.
“Prolongiranje rate 15 dana, beležimo kao kašnjenje, prvu opomenu šaljemo posle 20 dana, drugu posle 60, a nakon 180 dana pokrećemo postupak za oduzimanje nekretnine”, rečeno je za Novosti u većoj banci na našem tržištu.
“Takvih slučajeva je 0,003 odsto. Za poslednju deceniju, 49 naših klijenata je izgubilo stan”, reklsi su.
Kako u Udruženju banaka Srbije objašnjavaju, nenaplativi krediti u ukupnim zajmovima stanovništvu u junu su iznosili četiri odsto, što je niže nego u martu, a više nego prošle godine, a svi ovi procenti niži su u odnosu na period pre donošenja Strategije za rešavanje problematičnih kredita kada je taj udeo bio čak 7,2 procenta.
“Inicirali smo niz olakšica u otplati dugova, naročito od početka pandemije, a produžen je rok otplate za pet godina za stambene kredite i povećana ročnost sa šestomesečnim grejs-periodom”, objašnjavaju u centralnoj banci i dodaju da određeni broj pozajmica, uprkos tome, ne bude redovno namireno.
“Kada će banka uputiti opomenu korisniku zavisi od njene politike. Ako se opomena naplaćuje, zahtevamo od banaka da se u ugovoru navede učestalost slanja tih opomena i iznos troškova koji se za te opomene naplaćuje”, naveli su.
Kada je reč o Kreditnom birou, u NBS kažu da se prijavljuje docnja od 60 dana i duža i ti podaci se pamte tri godine. Nakon 90 dana, banka može da aktivira hipoteku i pokrene postupak prodaje nepokretnosti. Kada će nekretnina biti prodata zavisi od toka vansudskog ili sudskog postupka. U UBS naglašavaju da klijenti koji usled gubitka posla ili druge neželjene situacije ne mogu da izmiruju obaveze po kreditu, treba da obaveste svoju banku, dobiju olakšice i spreče gubitak nekretnine.
“Nikako ne treba čekati da dugovanje postane veće od dve rate”, kažu u UBS.
“Iako po Zakonu postoji mogućnost proglašenja zastoja u otplati, banke ovo nerado čine kada je klijent već upao u docnju. Tada se drastično smanjuje mogućnost dogovora sa bankom, odnosno šansa za reprogramiranje ili refinansiranje obaveza. Ni klijentu ni bankama nije u interesu da se pokrene postupak oduzimanja nekretnine. Ukoliko se ne dogovore, pokreće se spor za naplatu dugovanja”, zaključuju.
