Koliko privrednike zaista košta online fiskalizacija?
Nova online fiskalizacija, najavljena kao sistem koji će doprineti smanjenju troškova, privrednike zapravo košta mnogo više, a zbog sve većeg broja žalbi oglasilo se i udruženje „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“.
Državne subvencije za prelazak na novi model fiskalizacije pokrivaju nabavku novih fiskalnih uređaja, ali ne i troškove koji su na mesečnom nivou čak i do pet i po puta veći.
„Mesečni trošak privrednika do sada se svodio na 480 dinara, koliko se plaćala SIM kartica operatera, a sada uprkos najavi da se ceo sistem uvodi kako bi se smanjili troškovi privrede vi morate da obezbedite internet konekciju, što ranije nije bio slučaj. Ti paketi su raznoliki, ali u proseku koštaju oko 1.800 dinara mesečno. Već imamo neke ponude za korišćenje informacionog sistema koje su oko 700-800 dinara, tako da je to mnogo veći trošak nego što je bio“, kaže za Biznis.rs zastupnik ovog udruženja Milena Amon.
Ona smatra da je za predviđeni novac iz budžeta moglo da se obezbedi softversko, a ne hardversko rešenje, i da pristup bude omogućen besplatno preko aplikacije, gde bi Poreska uprava imala evidenciju automatski, što bi bilo rešenje i za sve delatnosti za koje je trenutno besmisleno uvoditi fiskalizaciju.
Reč je, pre svega, o delatnostima koje ne rade konstantno sa fizičkim licima ili imaju uplate preko računa, a ne u kešu. Njima se sada dodatno na teret stavljaju i mesečni troškovi, dodaje Amon.
Naime, novi zakon predvideo je i širi obuhvat obveznika fiskalizacije kao što je delatnost 85.5 – ostalo obrazovanje, obveznici paušalnog poreza gde izdavanje fiskalnih računa ne utiče na visinu poreza koji plaćaju, u koje spadaju i inženjeri, arhitekte i zanatlije.
Za ove delatnosti fiskalizacija je problematična iz više razloga. Pre svega jer uplate ležu na račun preko m-bankinga, e-bankinga i virmana, što je uobičajen način plaćanja, ne obezbeđuju fiskalni račun u momentu uplate nego u momentu kad se uplata proknjiži i evidentira, što uvodi u pravnu nesigurnost.
U udruženju smatraju da će mesečni troškovi pogurati mnoge iz ovih delatnosti na „crno tržište“, što će odgovarati i klijentima jer će usluga, neopterećena troškovima, biti jeftinija.
„Kad radite na crno kazne su minorne, a kad radite registrovani kazne su enormne. Oni koji rade samo povremeno sa fizičkim licima, a pretežno sa pravnim licima, nemaju računicu da uvode ceo sistem i izlažu se mesečnim troškovima, zbog čega će ili biti uskraćena usluga fizičkom licu ili će se raditi na crno. Kakva je tačno razlika između arhitekte i advokata, pa da prvom sada treba kasa, a drugom ne“, pitaju se u ovom udruženju.
Kako ukazuje udruženje „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“, novi Zakon o fiskalizaciji prezentovan je kao alat za suzbijanje sive ekonomije, modernizaciju i smanjenje troškova za privredu, čime je opravdavana cena trošenja novca poreskih obveznika za subvencije koja je prvobitno najavljena u iznosu od tri milijarde dinara, a zatim je skočila na šest milijardi dinara.
U udruženju smatraju da je koncept fiskalnih računa moguće izvesti i kroz običnu mobilnu aplikaciju i sajt koje bi poreska uprava mogla da razvije o trošku budžeta i da besplatno privrednicima. Račun ne mora ni da se štampa – kada se izda generiše se unikatni kod-potpis koji se pojavi na ekranu i koji kupac kroz svoju (isto tako besplatnu) aplikaciju može da skenira i potvrdi da je račun zaista evidentiran i sa kojim sadržajem.
„Danas je već praksa da umesto POS terminala za plaćanje karticama može da se koristi aplikacija banke, pa ako banke mogu da razviju takav softver sigurno može i država. To bi se onda moglo smatrati modernizacijom, a ne još jednom malverzacijom u nizu koja privredu uvodi u veće troškove i pravnu nesigurnost, kako to sad deluje“, navode u udruženju „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“.
Biznis.rs
