U Crnoj Gori luksuzni stanovi prodati za bitcoine, bankomati u BiH i na Kosovu u sivoj zoni
Iako neregulisan, Bitcoin kao najpopularnija kriptovaluta na svetu pronalazi put do trgovanja u Crnoj Gori.
Tako su, prema analizi Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI), tri luksuzna stana u Budvi prodata za 420 bickoina (3,2 miliona dolara), dok, kako navode, “lokalno investiciono udruženje promoviše upotrebu digitalnih valuta u hotelima i odmarališta u ovoj popularnoj turističkoj destinaciji”.
“Moguće je čak i iznajmiti jahtu u Crnoj Gori plaćajući kriptovalutama. Kompanija koja prima više od 10.000 evra u gotovini, mora da prijavi valutu u izveštaju o transakciji. Ali ista pravila ne vrede za kriptovalutu. Posao korišćenih automobila koji prima 20.000 evra u bitcoinu od kupca ne mora podneti dokumentaciju izveštaja o transakcijama; taj prihod može ići neoporezovano ako nije prijavljeno na porez vlasnika preduzeća”, navodi se u izveštaju GI.
Ocenjuje se da je uvođenje kriptovaluta na Zapadni Balkan relativno spor proces u poređenju sa drugim delovima Evrope. Mapa koju izrađuje Coinmap, web-mesto koje se prikazuju mesta širom sveta koja prihvataju plaćanja kriptovalutama, pokazuje da je malo menjačnica kriptovaluta ili bankomata na Zapadnom Balkanu, osim u velikim gradova i uz crnogorsko primorje.
“Kao i kod gotovine, kriptovalutama se može pristupiti preko bankomata. Cena i popularnost kriptovaluta naglo raste, tako i broj bankomata za kriptovalute raste. Sada postoji skoro 29.000 takvih mašina širom sveta. Ali vrlo malo njih je na Zapadnom Balkanu. Prema jednom izvoru, postoji njih pet u Srbiji (1 Niš, 2 Beograd, 2 Novi Sad), četiri na Kosovu (svi u Prištini) i šest u Bosni i Hercegovini (3 Banjaluka, 3 Prijedor). Zvanično, nema ih u Severnoj Makedoniji, Albaniji ili Crnoj Gori. Iako izgleda slično običnom bankomatu, bitcoin bankomat nije povezan sa bankovnim računom, već sa berzom kriptovaluta. Kupci mogu da pristupe svom digitalnom novčaniku za kupovinu i prodati virtuelnu imovinu”, navodi se u izveštaju.
Uvođenje ove tehnologije bilo je brže od donošenja zakona koji bi to regulisali. Bosne i Hercegovine i Kosovo, nemaju usvojen zakoni o trgovanju kriptovalutama ili regulaciju bankomata za kriptovalute. A mašine ipak nisu protivzakonite, piše Dan.
Time se stvara siva zona koja se iskorištava. Srbija i Albanija, sa druge strane, su među prvim zemljama u svetu stvorile jasan okvir i pravnu sigurnost za investitore i korisnike digitalne imovine. Druge zemlje u regiji osnovale su radne grupe zadužena za izradu zakonskih okvira.
Indikator.ba
