Bankama prete tužbe: Za kredit kupovni kurs, a za otplatu prodajni
Sud Europske unije donio je 18. novembra 2021. još jednu izuzetno važnu presudu za potrošače s konvertovanim kreditima.
Reč se o još jednom poljskom predmetu pod oznakom C-212/20.
U Poljskoj su banke ugovarale valutnu klauzulu CHF na način da je za realizaciju kredita ugovoren kupovni kurs banke, dok je za otplatu kredita ugovoren prodajni kurs banke.
Zakonskom intervencijom posledice takva nepoštenog ugovaranja su ublažene, ali nisu u potpunosti uklonjene te potrošači nisu dovedeni u punu ravnotežu prava i obaveza s bankama.
Slično je učinjeno i u Hrvatskoj, gde zakonom potrošači nisu obeštećeni, nego je samo umanjena preostala glavnica na veličinu kao da se radilo o evro kreditu od početka.
To je pre sedam dana objavilo na svojim stranicama udruženje “Franak”, a novinari Slobodne Dalmacije tim su povodom popričali s Goranom Aleksićem, koordinatorom Ekonomsko-pravnog tima udruge “Franak”, prenosi net.hr.
Upitali su ga kakva je trenutno situacija na hrvatskim sudovima, rešavaju li se tužbe građana koji traže svoje pravo.
“Na hrvatskim sudovima donesen je već čitav niz pravosnažnih presuda na temelju kojih je tužiteljima vraćen novac uz pripadajuće zatezne kamate, i to kako za nepoštene kredite u švajcarcima, tako i za nepoštene kredite u kunama i evrima.“
Osim toga, postoji već i nekoliko pravosnažnih presuda zbog primene nezakonitih ulaznih i izlaznih naknada. Donesene su i dve pravosnažne presude za ništavost ugovora u “švajcarcima”, rekao je Aleksić i istakao kako se na Vrhovnom sudu moraju razrešiti preostale dileme vezane uz nepoštene ugovorne odredbe, kako za “švajcarce”, tako i za evro i kunske kredite, odnosno lizing ugovore.
“Najpre treba razlikovati konvertovane i nekonvertovane kredite u “švajcarcima”. Potrošači s nekonvertovanim kreditima imaju potpuno pravo da dobiju preplaćene iznose anuiteta (preplaćeni kurs i preplaćenu kamatu) uz pripadajuće zatezne kamate”, naglasio je.
Tome je dodao kako se dokazni postupak na sudu u pravilu ne sprovodi, već potrošač pozivanjem na kolektivnu presudu ima pravo na novac koji se utvrđuje sudskim veštačenjem.
Dosad je, kazao je u nastavku razgovora za Slobodnu Dalaciju, tužilo oko 15 hiljada potrošača s nekonvertovanim CHF kreditima koji su otplaćeni ili se i dalje otplaćuju u “švajcarcima”.
“Da tuži može još 55.000 ljudi s nekonvertovanim kreditima, i to odmah”, rekao je Aleksić.
Dodao je kako je dosad tužilo 20.000 potrošača s konverzijama, te da još 35.000 njih čeka na odluku Suda EU-a nakon čega će i oni tužiti.