Nemačkoj godišnje treba 400.000 doseljenika kako bi održala konstantan broj zaposlenih na tržištu rada, saopštio je u utorak Institut za istraživanje tržište rada (IAB).
“Zbog demografskih promena, broj zaposlenih je u konstantnom padu uprkos merama poput pojačanog uključivanja žena u tržište rada i kasnijeg odlaska u penziju. Broj zaposlenih će do 2035. sa sadašnjih 47 pasti na 44 miliona”, stoji u saopštenju.
U ovu računicu je uključena i pretpostavka da se godišnje na nemačko tržište rada uključi 100.000 useljenika. Stručnjaci IAB-a, koji deluje u sklopu Savezne agencije za zapošljavanje, stoga govori o brojci od najmanje 400.000 useljenika, koliko bi bilo potrebno da se održi broj zaposlenih na tržištu rada, piše Seebiz.
Nemačka ministarka za obrazovanje Anja Karliček je ipak optimistična i kaže da je za veliki broj zahteva za nostrifikaciju zaslužan i novi zakon o migraciji stručnih radnika donet u martu 2020. Novo zakonsko rešenje olakšava migrantima da se u Nemačkoj bave poslovima za koje su se školovali.
“Od toga obe strane imaju koristi – kaže ministarka. – Stručni radnici imaju bolje šanse da pronađu dobro radno mesto koje im nudi sigurnost, gde ih cene, mesto koje odgovara njihovim sklonostima i sposobnostima. U isto vreme, Nemačka dobija hitno potrebnu kvalifikovanu radnu snagu iz inostranstva”, dodaje.
Da je situacija hitna potvrđuje i predsednik Nemačke agencije za zapošljavanje Detlef Šele, koji je ove nedelje upozorio da će se u Nemačkoj ove godine broj radnosposobnog stanovništva smanjiti za nekih 150.000, i da će taj deficit nastaviti da raste.
“Potrebno nam je 400.000 imigranata godišnje, dakle mnogo više nego proteklih godina. Od negovatelja, preko instalatera klima-uređaja, do logističara i fakultetski obrazovanih ljudi. Radne snage će nedostajati u svim oblastima”, rekao je Šele za „Zidojče cajtung“, pozivajući vladu da interveniše.
Da u Nemačkoj nedostaje radnika evidentno je u domenu zanatskih zanimanja u proizvodnji i građevinarstvu. Od 26 zanatskih zanimanja u kojima posebno nedostaje kvalifikovanih radnika, 17 je iz ovih branši. Tu spadaju, na primer, građevinske elektroinstalacije, vodoinstalacije, grejanje, klimatizacija. Kvalifikovano osoblje se takođe očajnički traži u sektoru prerade mesa.
S druge strane, Nemačka traži i visoko obrazovane i obučene radnike. Prošle godine Nemačka je potpuno ili delimično priznala oko 44.800 stranih diploma, kažu podaci nemačkog zavoda za statistiku. To je pet posto više nego u 2019. uprkos pandemiji koja se 2020. obrušila na nemačku privredu.
Većina kvalifikovanih stranih radnika došla je iz evropskih zemalja van Evropske unije. Globalnu listu od oko 150 država predvodi Bosna i Hercegovina, a prati je Srbija. Naime, nemačke vlasti priznale su 3.600 zahteva za nostrifikaciju iz BiH i 3.400 iz Srbije. Na trećem mestu je Sirija sa 3.100 priznatih zahteva, prenosi Dojče Vele.
Kao i ranije, najviše se traže medicinari – oko dve trećine priznatih diploma su iz te branše. To uključuje oko 15.500 negovatelja i bolničara, kao i 7.600 lekara. Nemački zvaničnici priznali su diplome još oko 3.300 učitelja i vaspitača, kao i nekih 2.500 inženjera.
