Pavle Petrović: Budžet Srbije za 2022. oprezno planiran

Budžet Srbije za 2022. godinu je oprezno planiran i deficit od tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno je 1,7 milijardi evra, lako će se ostvariti, izjavio je danas predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović i dodao da ta instutucija procenjuje da će deficit verovatno biti i manji od dva odsto.

„Naše projekcije govore da je vrlo verovatno da će biti oko jedne milijarde evra uštede i da bi stvarni deficit mogao da bude negde oko dva odsto BDP“, kazao je Petrović na Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Skupštine Srbije.

Precizirao je da je ocena Fiskalnog saveta bazirana na planiranim prihodima i rashodima.

„Prihodi su planirani konzervativni i to podržavamo i očekujemo da će biti veći od onih koji su dati u budžetu. Stavke rashoda su takođe široko planirane, pa i tu očekujemo dosta značajne uštede“, kazao je Petrović.

Dodao da Fiskalni savet pozdravlja opreznost na strani prihoda i rashoda, „jer je u uslovima neizvesnosti koje donosi pandemije dobro je imati rezerve“.

Prema njegovim rečima, pored prostora da se smanji deficit, postoje i rizici koji mogu da dovedu do većih rashoda, koji nisu uključeni u budžet, ali kada se sve to zajedno proceni, „projekcija je da će najverovatnije deficit ipak biti za nekih milijardu evra manji, odnosno ispod dva odsto BDP-a u sledećoj godini“.

Analiza Fiskalnog saveta

Predloženi budžet za 2022. godinu planiran je dosta oprezno što nagoveštava da bi fiskalna kretanja u 2022. mogla da budu bolja od predviđenih, ali iako fiskalni deficit od tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) predstavlja korak u dobrom smeru, još je previsok, dugoročno nije održiv i moraće da se smanjuje, ocenio je danas Fiskalni savet u svojoj analizi Ocena Predloga zakona o budžetu Srbije za 2022. godinu.

„Predviđeni fiskalni deficit u 2022. iznosi približno 1,7 milijardi evra, odnosno tri odsto BDP-a, što je manje od ostvarenog deficita u 2020. godini od 3,8 milijardi evra i planiranog deficita u 2021. godini od 2,6 milijardi evra, ali je i dalje visok i nije održiv i moraće da se smanjuje“, naveo je Fiskalni savet.

Dodao je da bi javni prihodi u 2022. mogli biti primetno veći od planiranih, naročito uzimajući u obzir poslednje ubrzanje inflacije, dok su javni rashodi budžetirani preširoko, pa lako mogu da budu manji od plana.

Takva kretanja javnih prihoda i rashoda vodila bi, kako se navodi, ka još poželjnijem, manjem fiskalnom deficitu od tri odsto BDP-a u 2022. godini.

Preporuka Fiskalnog saveta je da se ta potencijalno bolja fiskalna kretanja iskoriste da se fiskalni deficit već u 2022. svede na oko milijardu evra, što je ispod dva odsto BDP-a, umesto da se tokom godine uvode novi, trenutno neplanirani rashodi u budžet, što je bila česta praksa u sličnim situacijama u prethodnim godinama.

„Javne finansije bi se, dakle, već tokom 2022. mogle, uz minimalne napore uvesti u relativno mirne vode i ovu priliku ne bi trebalo propustiti“, istakao je Fiskalni savet.

Važan propust budžeta za 2022. je, po oceni Fiskalnog saveta to što njim nisu predviđena nikakva rešenja, niti budžetska sredstva za probleme koje Srbiji donosi aktuelna energetska kriza.

„‘Srbijagas’ će zbog rasta nabavne cene gasa gotovo izvesno imati probleme u poslovanju. Već je najavljeno da se cene gasa za domaćinstva i za garantovane snabdevače neće menjati, što onda ‘Srbijagas’ vodi u gubitak“, naveo je Fiskalni savet.

Dodaje se da je pitanje u kojoj meri će ‘Srbijagas’ moći da naplati skuplji gas isporučen gradskim toplanama, a gotovo izvesno je da povećane cene gasa neće moći da plaćaju ona preduzeća koja nisu bila u stanju da plaćaju ni sadašnje, niže cene gasa, poput MSK iz Kikinde pa se procenjuje da bi gubici te kompanije zbog povećane nabavne cena gasa mogli da iznose najmanje 100 miliona evra.

Fiskalni savet je zamerio i što budžetom nisu planirane nikakve nove antikrizne mere za podršku privredi jer su mali i specifični delovi privrede i dalje pod uticajem epidemioloških mera, kao ugostiteljstvo.