Svaki treći dinar od kredita ide u stan

Mnogo je građana Srbije kojima za podmirivanje različitih potreba – od kupovine bele tehnike, do odlaska na letovanje ili zimovanje… nedostaje novac, pa se odlučuju da podignu kredit.

Pri tome se najčešće odlučuju da podignu gotovinski kredit, koji imaju najveće učešće u strukturi kredita stanovništva. Ipak, primetno je da je sve više i onih koji pozajmicu od banke uzimaju za kupovinu stana, a stambeni krediti rastu dvostruko brže od gotovinskih.

Treba reći i da je Narodna banka Srbije 2019. godine počela da skraćuje rok za otplatu keš zajmova, te se, umesto deset godina, takva pozajmica odobrava na maksimalmo šest.

Tako u NBS ističu da je duže od dve godine primetan trend ubrzanog rasta stambenih kredita, koji je u septembru iznosio 16,4 odsto međugodišnje, što je gotovo duplo brži rast u odnosu na porast gotovinskih kredita od 8,8 procenata međugodišnje. Ukoliko bi se ovakva tendencija nastavila i u narednom periodu, može se očekivati dalji rast učešća stambenih zajmova u ukupnim kreditima stanovništva i približavanje gotovinskim, pri čemu se rast ukupne kreditne aktivnosti smatra održivim i u skladu s rastom ekonomske aktivnosti.

Iz centralne banke ukazuju i da rastu tražnje za stambenim kreditima, uz povoljne uslove finansiranja, doprinosi i rast raspoloživog dohotka građana, veća ponuda stanova, kao i mere kojima se podržava održivo kreditiranje – ublažavanje zahteva u pogledu stepena završenosti nekretnine, smanjenja minimalnog učešće za kupovinu prvog stana. Takođe, u prilog rastu stambenih kredita govore i rezultati ankete o kreditnoj aktivnosti koji pokazuju da banke očekuju nastavak pozitivnih kretanja na tržištu stambenih zajmova, kao i dalji rast tražnje za njima u narednom periodu, navode iz NBS.

Ipak, u strukturi kredita stanovništva, gotovinskih je i dalje najviše – 44 odsto, a stambenih 38 procenata. U periodu 2016–2020. keš krediti su, u proseku, imali godišnji rast od oko 65 milijardi dinara, što je oko 20 odsto u proseku.

Prema izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, pozajmice stanovništva u septembru iznosile su 1.298 milijardi dinara, od čega je 609 milijardi u gotovinskim kreditima, a 532 milijarde u stambenim i kreditima za adaptaciju. Kreditno zaduženje građana u odnosu na septembar 2020. godine veće je za 10,2 odsto.

Rastu tražnje stanovništva za ukupnim kreditima, pa i gotovinskim, svakako su doprineli i povoljniji uslovi finansiranja koji su velikim delom rezultat i ublažavanja monetarne politike centralne banke. Pored toga, interesovanju stanovništva za keš zajmovima doprinosi i relativno brza i jednostavna procedura odobravanja u poređenju sa ostalim vrstama kredita.

Iz NBS dodaju da se efekti preduzetih mera ogledaju u smanjenju gotovinskih i potrošačkih kredita koji se otplaćuju na period duži od osam godina za 53 odsto i pokazatelja rizika koncentracije na nivou bankarskog sektora za 14,42 procentna poena u periodu januar 2019 – septembar 2021. godine. U istom periodu, posmatrajući segment fizičkih lica, primetno je smanjenje udela problematičnih kredita i to za 0,6 procentnih poena, što je još jedan od pokazatelja efekata i adekvatnosti preduzetih mera.

Gotovinski krediti i ubuduće će moći da se otplaćuju samo na šest godina, izuzev onih za kupovinu motornih vozila, koji će i dalje moći da se otplaćuju do osam godina. Banke mogu da odobre kredit i na duži rok otplate, ali tada moraju da umanje kapital za celokupan neotplaćeni iznos glavnice tog potraživanja sve do konačne otplate tog zajma.