Balkan poludeo za bitkoinom: U komšiluku je prava navala, kupuju ga i ekonomisti i penzioneri, tražnja je skočila 7 puta

Nije samo svet poludeo za bitkoinima, već su kriptovalute masovno počeli da kupuju i Balkanci koji do skora nisu ni čuli za digitalne valute. Do samo pre nekoliko meseci, na ovaj “virtuelni svet” gledali su sa negodovanjem, a danas kriptovalutama uveliko trguju i na njima zarađuju. I trguju bukvalno svi – ekonomisti, lekari, ali i muzičari, ljudi bez posla, ali sa nekom ušteđevinom…

I ne samo da trguju, već i zarađuju, jer bitkoin je tokom prošle godine vredeo i 30.000 dolara, a danas je na tik do 60.000. Jezikom novca – ko je pre godinu dana uložio 1.000 evra, danas ima 2.000! Mnogi su zaradili i više jer je bitkoin u momentima vredeo i daleko manje od 30.000 dolara, ali obavezno treba reći da je bilo i gubitnika.

Trgovina kriptovalutama, mora se naglasiti, zna da bude i rizična investicija jer niko nije mogao da garantuje da će bitkoin skočiti sa 20.000 dolara na 60.000. Moglo se i može dogoditi i suprotno.

Novi zvanični podaci iz komšiluka možda i najbolje govore o rastu “popularnosti” ovog novog biznisa. U jedno kriptomenjačnici u BIH pre pola godine bilo je oko 3.000 registrovanih korisnika, a sada oko 8.500.

Boris Majstorović koji vodi jednu od kriptomenjačnica ističe da je trend rasta prisutan konstantno.

“Promet na platformi je dostigao 17,5 miliona maraka, što je za 693,88 odsto više u odnosu na kraj prošle godine”, ističe Majstorović dodajući da građani trguju bitkoinom, ali i kriptovalutama “Ethereum”, “Litecoin”, “Bitcoin Cash”, “Tether” i “Ethereum Classic”.

Bitkoin i Etereum pritom čine 60 odsto trgovine, što je trend i u svetu.

A, kada je reč o ljudima koji investiraju u digitalnu imovinu tu nema pravila. Pretežno je to muška populacija od 18 do 40 godina, s tim da ima i žena koje ulažu u digitalnu imovinu. To su ljudi različitih profesija, kao što su lekari, pravnici, ekonomisti, automehaničari, penzioneri… U poslednje vreme primetan je i trend rasta broja kompanija, odnosno pravnih osoba koje žele ulagati u bitkoin i druge kriptovalute, prenosi Blic.

Još više, bitkoinom se trguje u Sloveniji i u Hrvatskoj, zemljama koje su među prvima u regionu uredile svoja tržišta kapitala. Slovenija je jedna od zemalja koja ne oporezuju pojedince na kapitalne dobitke od bitkoina i drugih kriptovaluta.

Srbija takođe ima Zakon o digitalnoj imovini, a rasprava poslanika o dolasku kriptovaluta u našu zemlju za mnoge je bila i informativna i komična. I dok je ministar finansija Siniša Mali objašnjavao prednosti “novog digitalnog sveta”, pojedini političari uspevali su svojim komentarima da izdejstvuju i najplastičnija objašnjenja, ali i da zasmeju celu “publiku”.

Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma pažljivo je slušao, a potom je želeo da sazna nešto više o kriptovalutama, pa je ministra finansija pitao šta je to bitkoin.

“Želim da vas pitam nešto, ja za sebe mogu da kažem da ne znam ili da znam… šta je bitkoin, čije su to pare? Ode se u banku i na ličnu kartu se podigne novac, bez da on ima neke knjige, bez da se plaća porez”, pitao je Marković.