RBI: Rast konsolidovane dobiti za 76 procenata
Nakon recesije uzrokovane pandemijom u prethodnoj godini, tekuću finansijsku godinu obeležio je ekonomski oporavak. Konsolidovana dobit RBI povećana je za značajnih 76 procenata u odnosu na prošlu godinu na 1.055 miliona evra.
Povećanje obima poslovanja omogućilo je stabilizaciju neto prihoda po kamati, koji je bio pogođen smanjenjem ključnih kamatnih stopa i devalvacijama valuta. Nedavna povećanja kamata na tržištu u velikom broju zemalja grupacije već su rezultirala povećanjem neto prihoda po kamati u odnosu na prethodni kvartal. Neto prihod po kamati i naknadama takođe se vratio na nivo pre pandemije s povećanjem od 16 procenata. Ovo povećanje konsolidovane dobiti uzrokovano je i znatno nižim rezervisanjima po kreditnim gubicima u iznosu od 152 miliona evra, što je manje za 345 miliona evra u odnosu na isti period prošle godine.
“Jako smo zadovoljni rezultatima ostvarenim u prvih devet meseci. Značajno smo povećali našu konsolidovanu dobit u poređenju s prošlom godinom i uspešno smo okončali akviziciju češke Equa banke. Ekonomski rast na našim tržištima daje nam vetar u leđa, tako da smo optimistični vezano za ostatak godine i 2022. godinu”, izjavio je Johann Strobl, generalni direktor RBI-a.
Povećanje operativnog prihoda
Operativni prihod je povećan za 2,3 procenta na 4.096 miliona evra u odnosu na prethodnu godinu. Neto prihod po kamati smanjen je za 31 milion evra na 2.445 miliona evra zbog okruženja obeleženog niskim kamatnim stopama na velikom broju tržišta grupacije i devalvacijama valuta. Uprkos devalvaciji valuta u Istočnoj Evropi, neto prihod po naknadama i kamatama povećan je za 198 miliona evra na 1.470 miliona evra, uglavnom zbog povećanog obima transakcija tokom izveštajnog perioda u kliringu, poravnanju i plaćanjima i u deviznom poslovanju, nakon ograničenja uzrokovanih pandemijom COVID-19 u prethodnoj godini.
Uprkos depresijaciji valuta, opšti administrativni troškovi su porasli za 2 procenta u odnosu na isti period prošle godine, ili za 49 miliona evra na 2.185 miliona evra.
Značajan pad gubitaka po rezervisanjima za finansijska sredstva
Gubici po rezervisanjima za finansijska sredstva u iznosu od 152 miliona evra su priznati u ovom izveštajnom periodu, u odnosu na 497 miliona evra koliko su iznosili u periodu prethodne godine.
Koeficijent NPE je smanjen za 0,2 procentna poena na 1,6 procenata zbog povećanja depozita kod centralnih banaka i većih obima kreditiranja. Koeficijent pokrivenosti NPE porastao je za 0,7 procentnih poena na 62,2 procenta.
CET1 koeficijent (potpuno ispunjen) iznosi 13,2 procenta
Uključujući rezultate trećeg kvartala, (potpuno ispunjeni) koeficijenti kapitala su sledeći: Koeficijent CET1 13,2 procenta, koeficijent Tier 1 15,0 procenata i koeficijent ukupnog kapitala 17,7 procenata.
Prognoza
RBI očekuje rast kredita za oko 11 pocenata (isključujući Equa banku) u 2021. godini.
Očekuje se da koeficijent rezervisanja za finansijsku 2022. godinu bude oko 40 baznih poena.
RBI i dalje ima za cilj postići koeficijent trošak/prihod od oko 55 procenata.
RBI očekuje dodatno poboljšanje konsolidovanog povrata na kapital u 2022. godini, uz srednjoročni cilj od 11 procenata.
RBI potvrđuje srednjoročni ciljani koeficijent CET1 od oko 13 procenata.
Na osnovu ovog cilja, RBI namerava distribuirati između 20 i 50 procenata konsolidovane dobiti.
Indikator.ba
