Prema revidiranoj Fiskalnoj strategiji od 2022. do 2024. godine planirano je da se budžetski deficit smanji na tri odsto BDP-a u 2022. godini i da nastavi da se smanjuje do jedan odsto u 2024. godini.
Takođe, cilj je i da se odnos javnog duga prema BDP smanji sa 58,2 odsto s kraja 2021. na 53,8 odsto na kraju ovog perioda. Fiskalni savet je u mišljenju na strategiju ocenio da su ciljevi načelno dobri, ali da je propuštena prilika da se iskoristi dobra situacija u budžetu ove godine i da se još više smanji deficit u narednim godinama. Zahvaljujući pre svega većim prihodima od planiranih ove godine deficit budžeta će iznositi 4,9 odsto umesto 6,7 odsto BDP-a, s tim što Savet smatra da bi do kraja godine on mogao biti još niži. Zato, oni smatraju da bi bilo bolje da se krenulo agresivnije u smanjenje deficita, pa da tako u 2022. godini bude dva odsto, u 2023. godini jedan odsto i 2024. godine 0,5 odsto BDP-a.
Iako deluje da su razlike minimalne, plan Fiskalnog saveta bi značio manje zaduživanje države u naredne tri godine za oko milijardu evra. Tim, pre što je gro deficita iz ove godine jednokratno, pa se u sledeću godinu prenosi deficit od oko jedan odsto BDP-a. U samoj strategiji se deficit koji se prenosi procenjuje na 0,7 odsto BDP-a, prenosi Danas.
S obzirom da su planirani prihodi i rashodi u narednom trogodišnjem periodu dobro planirani, Savet ukazuje pak na neke propuste koji nisu ispravljeni u ovoj strategiji. Možda nije propust, ali država je de fakto priznala da odustaje od uređenja sistema zarada u javnom sektoru. Do sada su uglavnom davani rokovi koji su odlagani, ali u ovoj strategiji se rešavanje ovog problema prebacuje skroz na 2025. godinu.
“S jedne strane, Vlada ovako napokon otvoreno priznaje neuspeh sadašnjeg pristupa u sprovođenju ove važne reforme i prekida ciklus nekredibilnih obećanja da će se ona sprovesti za godinu ili dve, a zatim odlaganja kad se ti rokovi približe. S druge strane, brojni problemi postojećeg sistema zarada zaposlenih u opštoj državi ostaju nerešeni i nije opravdano da se na početak njihovog rešavanja čeka do 2025”, godine navodi se u mišljenju Saveta pa se daje i preporuka da se reše samo goruća pitanja naredne godine.
Druga zamerka je što je nemoguće oceniti realističnost projekcija i učinkovitost javnih investicija. U strategiji niti su definisani prioriteti niti nivoi ulaganja po sektorima. Nije jasno koji su strateški pravci ulaganja, kao ni na osnovu kojih analiza su odabrani projekti, koliko od kapitalnih investicija će ići na infrastrukturu, a koliko na opremu za vojsku i policiju.
“To je posebno važno sada kada se završavaju započeti kapitalni projekti na ključnim putnim pravcima (koji su bili nesporni prioriteti), a novi trogodišnji investicioni plan raste za dodatnih 1,5 milijarde evra bez da se jasno
obrazloži za koje namene će se dodatna sredstva utrošiti. Adekvatan izbor projekata (baziran na temeljnim i stručnim analizama troškova i koristi) nema alternativu”, poručuje Savet. Jedna od zamerki je i što se zanemaruju fiskalni rizici od sudskih sporova i mada sepredviđa njihovo smanjenje u odnosuna BDP u narednim godinama nije jasno na osnovu čega.
Važnije od toga je možda pitanje subvencija. Strategija predviđa smanjenje subvencija, što je dobro, ali bez konkretnih reformi za javna i državna preduzeća.
“Postoje dva razloga zbog kojih izražavamo sumnju u mogućnost da se zacrtana putanja ovih rashoda zaista i ostvari. Strategija ne pruža nikakve konkretne informacije o planiranim reformama u javnim i državnim preduzećima, što znači da nema garancije da se iz budžeta neće ponovo pokrivati njihovi loši poslovni rezultati. Ovaj dokument ni na koji način ne adresira nagli skok cene energenata koji bi mogao negativno da se odrazi na poslovanje najvećih javnih preduzeća, a posebno Srbijagasa”, navodi se u mišljenju Saveta uz napomenu da njihove preliminarne analize ukazuju da bi ovo preduzeće moglo već u 2022. godini da ostvari gubitak od najmanje 100 miliona evra, što bi vrlo lako moglo da se prevali na teret budžeta.
Savet ima zamerke i na projekciju rashoda za plate zaposlenih u javnom sektoru, ali i na projekciju penzija, gde je prema njihovom mišljenju potcenjen efekat inflacije i rasta zarada, te će prema švajcarskoj formuli penzije morati da rastu oko sedam odsto umesto predviđenih 5,5 odsto.
