Za kapitalne investicije 478 milijardi dinara
Za kapitalne investicije opredeljeno je 478 milijardi dinara. Ovo je predviđeno novim rebalansom budžeta, tako da su izdvajanja za ove projekte sa 7,2 odsto BDP-a, koliko je predviđeno rebalansom iz aprila dostigla 7,8 procenata BDP-a, što je najviše do sada.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za puteve je dobilo još 21,7 milijardi dinara, odnosno njegov budžet je za 10 odsto veći nego što je predviđeno rebalansom iz aprila i 40 odsto više novca ima na raspolaganju (68,5 milijardi dinara) nego što je planirano inicijalnim budžetom za ovu godinu.
Prema podacima Ministarstva finansija dodatni novac je obezbeđen za Moravski koridor i deonicu auto-puta „Miloš Veliki” od Novog Beograda do Surčina. Tu su i potpuno novi infrastrukturni projekti kao što su beogradski metro, Dunavska magistrala (brza saobraćajnica Požarevac–Golubac), obilaznica oko Loznice, Gornjeg Milanovca i Užica, kao i tunel „Kadinjača” između Užica i Bajine Bašte.
Na spisku kapitalnih investicija su novi projekti iz oblasti zdravstva, a realizuju se preko Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, poput fabrike vakcina, zatim obnova osam domova zdravlja u Grockoj, Čukarici, Gadžinom Hanu, Lapovu, Loznici, Medveđi, Rači i Somboru. Predviđena je i obnova Doma za smeštaj odraslih Kulina i Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj. Kada je reč o sportu rebalansom je predviđena izgradnja nacionalnog trening centra za odbojku i obnova sportskog centra Radnički na Vračaru.
Dakle, rebalansom budžeta je uglavnom opredeljen novac za nove investicije u puteve, domove zdravlja, sportske objekte…
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta smatra da su kapitalne investicije dobar pristup da se novac iz rebalansa potroši.
“To se pokazalo u ovo vreme krize kao najbolji mogući način za novo zapošljavanje, podizanje stopa rasta BDP-a i kvalitetan razvoj u dugom vremenskom periodu, što Srbiji treba. Kapitalne investicije ne daju brzo rezultate jer su mnogo veći troškovi nego efekti, ali u dugom roku svaki auto-put, most, pruga zaista stvara neophodne i izvanredne uslove za rast BDP”, kaže Savić.
Upitan ima li svrhe dodatno izdvajati novac za kapitalne projekte, kada i ono što je već opredeljeno nije potrošeno predviđenom dinamikom zbog čega predsednik Srbije Aleksandar Vučić često kritikuje ministre, Savić odgovara da novac verovatno nije povučen zato što izvođenje radova nije još plaćeno.
“Treba sačekati kraj godine, pa analizirati da li je sve potrošeno. Čisto sumnjam da će novac ostati nepotrošen jer uglavnom se sada radi planski i za nama su vremena kada je bilo para, a nije bilo projekata. Mada video sam da su za neke investicije sredstva namenski odvojena a još nema projekata, ali to je manje nego kada se kretalo u gradnju bez završenih projekata i eksproprijacije, pa su se gradili auto-putevi koji vode iz njive u njivu. Naravno, uvek ima problema kao što je slučaj sa eksproprijacijom u Kraljevu na putu za Pojate i posebno za aerodrome jer ljudi ostaju bez obradivog zemljišta i teško to prihvataju”, napominje Savić.
Zaključno sa aprilskim rebalansom za kapitalne investicije je opredeljeno 330 milijardi dinara, što je za 36 odsto više nego 2020. godine.
Podsetimo, Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN) nedavno je objavila da je plan učešća javnih investicija u BDP-u 7,2 odsto (što je bilo predviđeno rebalansom budžeta iz aprila), a realizovano je tek 4,6 procenata.
Takođe, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nekoliko puta je ove godine ponovio – da se troši nedovoljno novca za infrastrukturu i ostale javne investicije. Poslednji put je početkom jula kritikovao ministre da su potrošili svega 28 odsto budžeta na kapitalne investicije. To prema njegovim rečima pokazuje da ministri i direktori javnih preduzeća nisu utrošili novac, jer nisu imali pripremljene projekte i tražili su više para nego što su mogli da potroše.
Međutim, za „Politiku” je tim povodom rečeno u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje najviše novca ima na raspolaganju za gradnju puteva i pruga, da su realizovali 65 odsto ukupnog budžeta, što je procentualno više nego u 2020. godini, kada je 13. novembra realizacija bila 61 odsto.
Prema trenutnoj dinamici, kako ocenjuju, sve ukazuje da će opredeljeni novac za finansiranje projekata u nadležnosti ovog ministarstva biti u potpunosti iskorišćena u ovoj godini, odnosno da će svi planirani radovi biti izvršeni.
Politika
