Iskopano skoro 90 odsto bitkoina, kakva sudbinu će zadesiti kriptoekonomiju?
Bitkoin, najveća i najpoznatija svetska kriptovaluta, ima ograničenu ponudu od 21 milion novčića, pri čemu je skoro 90 odsto njih već iskopano. Analitičari već razmatraju kakva sudbina će zadesiti kriptoekonomiju kada se jednom ne budu izdavali novi novčići.
Za razliku od drugih oblika novca, uključujući i dekretni novac, koji se može štampati po volji centralnih banaka, bitkoin ima ograničenu ponudu, i to na 21 milion kovanica.
To znači da postoji ili će postojati ukupno samo 21 milion bitkoina. Do avgusta 2021. godine bilo je dostupno približno 18,7 miliona bitkoina, a preostalo je još samo 2,3 miliona za rudarenje, pokazuju podaci Investopedije.
Ograničenje ponude čini najstariju kriptovalutu na svetu ograničenom robom i kontroliše inflaciju koja bi inače mogla proisteći iz neograničene ponude novčića.
Takođe, takvo stanje dovodi do procene da će 2.140. godina biti vreme kada će poslednji bitkoin biti iskopan. Ako se to uzme u obzir, postavlja se pitanje da li će mreža bitkoina ostati funkcionalna i nakon tog vremena.
Analitičari kažu da se ekonomija bitkoina mora promeniti da bi mreža ostala operativna.Mnogi predviđaju da bi ekosistem kriptovalute mogao proći kroz proces transformacije, baš kao i njegov identitet. Prvobitno je predstavljen kao sredstvo razmene za dnevne transakcije, ali je kasnije našao veću popularnost kao sredstvo za ulaganje.
Analitičari takođe kažu da bi oni koji rudare bitkoine mogli da se udruže u kartele, nalik na one koji kontrolišu drugu robu, poput Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC – The Organization of the Petroleum Exporting Countries), koja kontroliše tržište nafte.
Druga mogućnost koju su izneli analitičari je da bi bitkoin mogao da postane rezervna imovina, što bi smanjilo broj transakcija na kriptomreži jer bi trgovce na malo i male trgovačke kompanije zameniti veliki institucionalni i trgovinski igrači.
Oni bi vodili manji broj većih transakcija, čime bi se produžavalo vreme za pronalazak poslednjeg bitkoina.
I, na kraju, protokol koji važi za kriptovalutu se može promeniti kako bi se produžila proizvodnja nakon što dostigne granicu od 21 miliona. To bi, međutim, smanjilo vrednost već pronađenih bitkoina, što vlasnici novčića verovatno neće prihvatiti.
Trenutno, međutim, oskudica bitkoina i rastuće cene privlače spekulativne investitore, čiji su postupci dovodili do promena vrednosti koje ozbiljne investitore odbijaju od kriptovalute.
Cena bitkoina ove godine strmoglavila se sa svoje najveće vrednosti od 60.000 dolara u februaru na polovinu te sume tokom leta da bi ponovo izašla na 55.000 dolara po novčiću ove nedelje.
Ipak, neke zemlje poput El Salvadora i Kube vide potencijal u valuti, i preduzimaju korake da ona postane legalno sredstvo plaćanja.
Alo.rs
