Coworking industrija preživela, ljudi žele sastanak u kancelariji
Ukupni prihodi od coworking prostora u Srbiji u ovoj godini iznosiće više od četiri miliona evra, prema projekciji i najnovijem istraživanju koje je uradio Deli prostor, coworking koncept iz Niša.
Milan Babić, programski direktor Deli prostora kaže za Novu ekonomiju da je pandemija negativno uticala na ovu industriju, smanjen je kapacitet mesta u coworking prostorima, usporeno je širenje prostora, ali je nakon prvog talasa korone povećana potražnja za prostorom jer ljudi žele da izađu iz kuće.
Ukupan prihod od coworking prostora u Srbiji u 2019. godini iznosio je 4,4 miliona evra, dok je ove godine manji deset odsto i iznosi četiri miliona evra.
Ipak on ističe da je coworking industrija preživela kovid krizu i tržište će se uskoro vratiti na nivo pre krizne godine izazvane korona virusom.
Ispitivanje razvoja ove industrije u Srbiji, pokazalo je da u takvim prostorima u Srbiji u proseku radi oko trideset ljudi i postoji 462 mesta u coworking prostorima.
Posmatrajući profesije, ove godine 37 odsto u coworking prostorima u Srbiji radi u IT sektoru, u dizajnu četrnaest odsto, marketingu oko deset odsto, dok arhitektura i copywriting čine šest odsto.
Na temu razvoj coworking zajednice organizovana je u Budvi konferencija pod nazivom Cross Border Coworking Conference (5. i 6. oktobra) kojoj su prisustvovali učesnici iz regiona, Evrope i sveta, na kojoj se razgovaralo o digitalnim nomadima i razvoju coworking zajednice.
Na tom događaju zaključeno je da postoji veliki potencijal u regionu za dalji razvoj ovih zajednica u kojima ljudi različitih profesija rade na daljinu.
Novi trendovi
Klasično poslovanje se menja iz korena, kaže Veljko Bogdanović, direktor Smart office, coworking prostora u Beogradu.
“Primetan je trend da ljudi dominantno rade od kuće, ali im je potrebno tokom nedelje da se sastanu nekoliko puta u kancelariji. Ipak živu komunikaciju ne može ništa da zameni, jer video razgovori i zoom konferencije su naporni i nije prirodno da duže vreme tako razgovaramo”, kaže Bogdanović za Novu ekonomiju.
On navodi primer jedne IT firme iz Švajcarske koja ima dvadesetak zaposlenih i koja koristi coworking prostor za manji broj ljudi. Zaposleni nikad nisu istovremeno u radnom prostoru, smenjuju se i nekoliko dana se radi od kuće, ali održavaju kontinuitet i komunikaciju iz firme.
“Postoje velike kompanije širom sveta koje posluju danas tako što zakupe prostor samo za top menadžement i administraciju”, kaže Bogdanović.
Ljubav glavni razlog za ostanak
U susednoj Hrvatskoj nedavno je napravljeno selo za digitalne nomade u Zadru.
U Srbiji postoji sličan koncept jedne digitalne komune Mokrin house kod Mokrina u Kikindi.
Digitalni nomadi su ljudi koji svoj posao rade online i zemlje koja nije njihova matična država. Poslednjih godina takvih zanimanja ima sve više: programeri, digitalni marketing, grafički dizajn, pisanje, e-trgovina. Postoje procene da će do 2035. godine milijardu ljudi živeti i raditi kao digitalni nomadi.
Neki nomadi često menjaju lokaciju (više od dvanaest puta godišnje), dok drugi vole da ostanu u jednoj zemlji po nekoliko meseci do godinu dana.
U prošlogodišnjem istraživanju Skener digitalnih nomada, koji je uradila inicijativa Digitalna Srbija uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) navodi se da se Beograd kotira kao jedna od njihovih omiljenih lokacija. Na prvom mestu je Lisabon, potom Berlin i Budimpešta. U tom istraživanju se navodi da je glavni razlog onih koji odluče da ostanu u Srbiji taj što su pronašli emotivnog partnera, što se dešava kod gotovo 90 odsto slučajeva.
Pozitivne strane koje online nomadi ističu za Beograd kao njihov izbor su, pre svega, brzina pristupa internetu, interesantna start up scena, prostori za zajednički rad, evropski način života uz niže troškove nego u njihovim zemljama. Kao negativne strane, najpre, navode: klimu zbog hladne jeseni i zime i zagađenost vazduha.
Procenjuje se da u Srbiji postoji četrdeset coworking prostora, samo u Beogradu ih ima oko dvadeset.
Nova ekonomija
