Moguća ustavna žalba zbog stava Vrhovnog suda o troškovima kredita
Odluka Vrhovnog kasacionog suda kojom je precizirano da banke imaju pravo da naplaćuju troškove obrade kredita koji mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i koji se naplaćuju samo kroz obračun efektivne kamatne stope, prema oceni nekadašnjeg sudije Vrhovnog suda Zorana Ivoševića u odnosu na odluke prethodnih godina predstavlja „drastičnu promenu stava o istom propisu koja nije u skladu sa nalogom pravde“.
On je podsetio na odluku Vrhovnog suda iz 19. januara 2000. godine kada je doneto rešenje da nije zakonito da se ugovaraju troškovi u procentu od iznosa kredita.
„Prema članu 1065 Zakona o obligacionim odnosima banka ima pravo samo na kamatu i na povraćaj datog iznosa, ali nema pravo pored toga i na procentualni deo iznosa kredita. Onda se dešava veliki obrt u dva koraka. Prvi korak je pravni stav usvojen na sednici Građanskog odeljenja VKS 2018. godine gde se kaže da „banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava ukoliko je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita“. Veliki obrt je to što je ništavost ove klauzule preobražena u pravnu valjanost. Drugi korak je dopuna ovog pravnog stava 16. septembra 2021. godine. Nešto što je bilo ništavo, sada nije, a propis se nije promenio“, ocenjuje Ivošević. On dodaje da sudije najvišeg suda moraju voditi računa o tome da sudska praksa ne može da menja propise, jer to može samo zakonodavna vlast.
„Sudska praksa nije izvor prava, ali jeste izvor pravnog poretka. Izvor prava su pravni propisi i oni čine pravni sistem zemlje, a pravni poredak čine i propisi i ponašanje ljudi u njihovoj primeni. Ako sudije najvišeg suda, a i oni su ljudi, usvoje neki pravni stav, sudije nižih sudova ga slede bez obzira što on nije u skladu sa propisima, jer zašto bi se izlagali neprilikama da im viši sudovi preinačuju odluke“, ističe Ivošević dodajući da podržava protest advokata, ali ne i način protesta i poziva ih da podnesu ustavnu žalbu, a zatim i predstavku Evropskom sudu za ljudska prava.
Inače, juče se oglasio i Vrhovni kasacioni sud povodom reakcija javnosti: „Povodom izveštavanja medija i oglašavanja različitih strukovnih i nestrukovnih asocijacija o dopuni stava i stavovima koje je Vrhovni kasacioni sud usvojio na sednici Građanskog odeljenja održanoj 16.09.2021. godine, Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda obaveštava javnost da je Vrhovni kasacioni sud najviša sudska instanca u Srbiji, te da stavove zauzima u skladu sa zakonom i Poslovnikom o radu, da isti nisu obavezujući, već služe ujednačavanju sudske prakse. Sa stavovima koje je zauzeo Vrhovni kasacioni sud moguće je polemisati isključivo u zakonskim okvirima.
Pogrešno interpretirana dopuna stava VKS-a vezano za troškove obrade kredita, koji nije izmenjen u odnosu na stav iz 2018. godine, a kako se to pokušava prikazati u javnosti, već dopunjen objašnjenjem o dometu njegove primene, upravo je rezultat nesaglasnosti sudova u njihovim odlukama i obrazloženjima, te potrebe ujednačavanja sudske prakse. Opšta sednica, koju čine sve sudije Vrhovnog kasacionog suda, najoštrije osuđuje potrebu određenih interesnih grupa da davanjem sopstvenog tumačenja obmanu javnost i politizuju rad Vrhovnog kasacionog suda.“
Bilo kako bilo, nesporno je da su sudovi u Srbiji doneli na desetine hiljada presuda, od kojih nemalo i pravosnažnih u korist klijenata, pa i da je sam Vrhovni kasacioni sud koliko u martu ove godine odbio zahtev za reviziju banke u predmetu u kom je presuđeno da banka vrati naplaćeni novac za troškove obrade kredita. Sada, nakon ove dopune pravnog stava VKS, očekuje se da će presude osnovnih sudova biti suprotne. Ovu pravnu nesigurnost ekonomista Goran Radosavljević vidi kao najveći problem i najjači argument advokata.
„Sa ekonomske strane banka može da naplati koji god trošak hoće. Ono što im Zakon o obligacionim odnosima određuje je kako mogu da ga naplate, a to je samo preko kamatne stope. To je kao da sednete u restoran i poručite čaj. Dobijete račun za čaj od 250 dinara, a da li je u tom računu uračunata i usluga, to što sedite u restoranu, struja, voda… to je stvar restorana. Tako i banka može u okviru kamatne stope da naplati šta god hoće. Klijent može da pristane ili da ode u drugu banku“, objašnjava Radosavljević dodajući da banke ne žele sve troškove da stave u kamatnu stopu, jer se takmiče niskim kamatnim stopama, koje su u stvari lažne baš zbog tih naknada.
Danas
