Koje kriptovalute se najviše rudare u Srbiji?

U Srbiji se u najvećem broju slučajeva “kopa” sa grafičkim kartama i kompjuterskim procesorima, a naši rudari uglavnom biraju da rudare ethereum.

Mimo konvencionalnih zabluda da je rudarenje neisplativo, zarada je i više nego atraktivna, i kao i u većini slučajeva, ona će biti veća što su vam inicijalna ulaganja veća.

Prema računici do koje je došao “Blic Biznis” ako jednu ovu mašinu ostavite da “kopa” ethereum godinu dana svaki dan ceo dan, iskopaćete oko 1,66 ethereuma i kada od toga oduzmete mesečni trošak i trošak opreme, ostane vam “čisto” 146.337 dinara, ili oko 1.480 dolara.

Uzmimo za primer, da se rudari na jednom “majneru”, i da se rudari Ethereum. Sa snagom od 190 mega haša, ovaj majner može da “proizvede” 0,004560 ethereuma dnevno, što je po trenutnim cenama( 1 ethereum danas vredi 3.431 dolar) oko 15,64 dolara ili 1.552 dinara.

Mesečno može da se iskopa 0,1368 ethereuma, ili 469.3 dolara (46.466 dinara). Godišnje jedan ovakav uređaj iskopa 1,66 ethereuma, dakle može da zaradi 5.695 dolara (565.399,6 dinara).

Kada od tih 565.399 dinara prvo oduzmete porez na kripto (15 odsto na ukupnu vrednost izrudarenog koina, tj. u ovom slučaju 84.809 dinara), procenat koji zadržava mreža (1 odsto tj. oko 5.653 dinara) , kao i trošak struje i interneta ( 50.400 dinara za struju i 30.000 dinara za internet), kao i trošak same opreme (oko 248.200 dinara), ostaje vam čisto 146.337 dinara.

Svakako najproblematičnija tačka u samom procesu je potrošnja električne energije, samim tim što i slabije mašine troše mesečno oko 500 kilovat časova, što je za oko 100 kilovata više nego što potroši prosečno domaćinstvo u Srbiji.

Rudarenje je, u suštini, sinonim za proces stvaranja ili prikupljanja određene kriptovalute. Kako za “Blic Biznis” kaže Igor Mirković iz kripto menjačnice ECD, rudarenje nije samo i isključivo to.

– Rudari su neophodni kako bi kriptovalute bazirane na blokčejnu i “Proof of Work” konceptu validacije funkcionisale, jer su dizajnirane po principu mreže u kojoj korisnici mogu da prebacuju sredstva jedni drugima bez potrebe da se oslanjaju ili zavise od bilo kog centralnog tela, tako da su decentralizovani rudari osnova svakog blokčejna, ističe Mirković.

On dodaje da je pri svakoj transakciji na blokčejn mreži neophodno da se reši niz složenih algoritamskih zadataka, jer se podsretsvom njih potvrđuju i upisuju sve promene na samoj mreži.

– Dakle, proces rudarenja se zasniva na održavanju, validaciji i pokretanju blokčejn mreže pomoću procesora koji rešava složene kriptografske zadatke. Za doprinos, rudari dobijaju nagrade u vidu “koina”, nastavlja on.

Kako navodi sagovornik Blica, u Srbiji se favorizuju kriptovalute koje mogu da se rudare pomoću grafičkih kartica ili kompjuterskih procesora.

Neke od brojnih kriptovlauta koje se mogu rudariti su Monero, Ravenkoin, Dodžkoin, i svakako kako u svetu tako i kod nas najpopularniji Ethereum, kaže Mirković.

On dodaje da će Ethereum u jednom trenutku preći na Proof of Stake sistem gde će se rudariti metodom zaloga uz vrlo malu potrošnju struje.

Izuzmimo slučajeve izuzetno skupih tehnologija za rudarenje pojedinih kriptovaluta, kao što je slučaj ASIC procesora potrebnih za rudarenje bitkoina, i fokusirajmo se na nešto jednostavnije procese. Za rudarenje većine kriptovaluta su potrebne grafičke kartice i procesori. Uglavnom se spaja 8 kartica koje se putem softvera (npr. SimpleMiningOS) vezuju sa mrežom drugih rudara.

Same komponente nisu jeftine, a s obzirom da svet trese nestašica poluprovodnika i mikročipova, njima cena konstantno raste. Prema grubim procenama za jedan “majning rig” tj. mašinu za rudarenje treba da odvojite u slučaju da kupujete nove komponente oko 2.000 evra, dok su cene polovnih drastično manje uz rizik da sam majner loše radi ili uopšte ne radi.

Glavni trošak kod rudarenja je, pored računa za internet, račun za struju koji može biti izuzetno visok, što zavisi naravno od snage “majnera” tj. rudarske stanice.

Prema računici “Blic Biznisa”, korišćenjem kalkulatora dostupnih na internetu, u slučaju da kupite novu mašinu koja majnuje ethereum (čija je cena oko 2.100 evra ili 2.500 dolara), čija je potrošnja 0,76 kw/h, potrošićete 547,2 kWh. Ako na to dodate potrošnju domaćinstva, ulazite u plavu zonu gde je cena 7,658 dinara po kWh, što znači da je mesečni trošak samo za struju koju potroši jedan jedini majner tik ispod 4.200 dinara tj. 4.190,45 dinara.

Već sa dva majnera u domaćinstvu prelazi se u crvenu zonu potrošnje struje, gde je cena kWh 15,33 dinara, te se trošak struje povećavva na 16.777 dinara.

Uz to će vam biti potrebna i stabilna internet konekcija (brzina nije toliko bitna), što znači da i za to je potrebno da se odvoji oko 2.500 dinara. Takođe, postoji i određeni procenat koji mreža majnera zadržava za sebe i on iznosi oko 1 odsto.

Izvor: Blic Biznis