Srbiji od MMF-a 759,3 miliona evra za borbu protiv korone
Najvećom raspodelom monetarnih rezervi u istoriji Breton Vudsa članicama G7 pripalo 198 milijardi valute fonda, a najsiromašnijim državama usmerena 21 milijarda.
Severnoj Makedoniji 133 miliona „specijalnih prava vučenja” (SDR) ili valute MMF-a (oko 161 milion evra). Bosni i Hercegovini 254,2 miliona SDR, Srbiji 627,6 miliona SDR (oko 759,3 miliona evra). Članicama G7 (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Japan, Italija) zbirno 198 milijardi SDR, Kini 29,2 milijarde valute MMF-a, a Rusiji 12,317 SDR. To je delimični presek raspodele 456,4 milijarde „specijalnih prava vučenja” (oko 650 milijardi dolara), koje je Međunarodni monetarni fond početkom sedmice stavio, bez ikakvih usputnih uslova, na raspolaganje sastavu od 190 članica najvećeg globalnog institucionalnog zajmodavca, i to s vrlo specifičnom namenom.
„Ova alokacija značajna je finansijska injekcija za svet i ako se mudro iskoristi jedinstvena je prilika za borbu protiv (korona) krize bez presedana”, ocenila je Kristalina Georgijeva, izvršni direktor MMF-a, u saopštenju povodom najveće raspodele monetarnih rezervi institucije Breton Vuds u njenoj istoriji.
Zemlje članice MMF-a dobijaju ovog puta novac za borbu protiv ekonomskih posledica pandemije, shodno svojim postojećim kvotama učešća u fondu. Prema tom finansijskom mozaiku MMF-a, oko 275 milijardi dolara pripalo je zemljama u privrednom usponu i zemljama u razvoju, dok je za najsiromašnije ostala oko 21 milijarda dolara.
Šta sada da rade države primaoci s novoodštampanim sredstvima MMF-a (hartijama od vrednosti ustanovljenim 1969. godine, razmenjivim za dolare, evre, jene, funte i juane)?
Članice MMF-a mogu da upotrebe dodeljene svote SDR-a za jačanje svojih deviznih rezervi (tj. da ih ostave da „leže” u nacionalnim trezorima), ili da ih upotrebe za podršku domaćim ekonomijama i jačanju borbe protiv korone. „Kvaka 22” ovde je da, ako požele da potroše najnoviji ulog MMF-a za borbu protiv korone, države moraju pristigli SDR da konvertuju u neku od pet baznih valuta. Odnosno – da među članicama MMF-a nađu partnera koji bi bio spreman za razmenu.
Prema uverenju Kristaline Georgijeve, novi fiskalni prostor ne bi trebalo koristiti za odlaganje neophodnih privrednih reformi ili za restruktuiranje dugova. U međuvremenu, dug najsiromašnijeg dela sveta porastao je lane, tokom korone, za 9,5 odsto – na 744 milijarde dolara, navodi londonski „Fajnenšel tajms”.
Izvršna direktorka MMF-a najavila je u ponedeljak da će se fond zdušno angažovati kako bi boljestojeći deo sveta ubedio da deo svojih SDR sada, bez drakonskih uslova, usmeri ka onima koji su zbog korone postali još siromašniji.
Bilo kako bilo, MMF je obećao da će nastojati da dobije podršku bogatijih za svoj Trust za smanjenje siromaštva, najavljenih za otpornost i održivost i novu rundu povoljnih kredita multilateralnih banaka. Koliko će bogati imati sluha za potrebe siromašnih u trenutku asimetričnog globalnog privrednog oporavka, ostaje da se vidi.
U međuvremenu, predlog da i MMF finansijski izdašnije doprinese rvanju s globalnom pandemijom lansiran je prošle godine, ali su SAD predvođene Donaldom Trampom tada odbile ovu inicijativu. Amerika je, inače, najveći kumulativni deoničar MMF-a, s najvećim procentom glasova (16,74 odsto), i time i prilikom za unilateralni veto pri odlučivanju Breton Vudsa. Smenom u Beloj kući i dolaskom Džozefa Bajdena na čelo SAD, inicijativa da MMF osetnije doprinese podsticaju oporavka članica od korone proletos je dobila novi vetar u leđa. MMF je lane usmerio 117 milijardi dolara u nove finansijske aranžmane sa 85 država, upriličio uslove za rasterećenje dugova 29 ubogih članica i osmislio savetodavne programe za 175 zemalja, navode iz fonda.
Politika
