Na “meti” banaka uskoro će se naći i inostrani penzioneri u Srbiji.
Jedna finansijska institucija u Srbiji, koja ima veliki broj deviznih penzionera, od 1. oktobra počinje da naplaćuje proviziju na njihova primanja iz inostranstva, pišu Novosti.
I to nije sve, među novim bankarskim obmanama našlo se i to što je potrošačima zvanično omogućena kupovina putem kreditne kartice na rate bez kamate, ali u stvarnosti, banke pri svakoj mesečnoj otplati naplaćuju fiksni iznos od 50 dinara, koji nazivaju naknadom. Ovo je samo još jedan u nizu transakcionih i administrativnih poslova koje su počele da naplaćuju.
Potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Zoran Nikolić ističe da naplaćivanje fiksne naknade za beskamatnu kupovinu na rate, predstavlja kršenje svih pozitivnih propisa i dovođenje u zabludu korisnika njihovih usluga.
“Banke ovaj proizvod ne smeju da nazivaju plaćanje na rate bez kamate i da ga tako oglašavaju na svojim sajtovima, jer on to i nije“, objašnjava Nikolić. “Kamata je dodatno plaćanje osnovnog računa. Ako neko kaže da je bez kamate a imate naknadu, u čemu je razlika?“
On je na primeru kupovine u iznosu od 3.000 dinara napravio računicu da će potrošač, ukoliko je pazario nešto na šest meseci, za tu fiksnu naknadu, koja zvanično nije kamata, na kraju platiti 300 dinara, što je 10 odsto više.
“Kupcu se povećava iznos koji je platio u prodavnici, a da on to i ne zna“, ističe Nikolić. “Ako se oglašava da je bez kamate, a to zapravo više nije, to je oglas koji zavarava i obmanjujuće poslovanje.“
Povodom naplaćivanja ove fiksne nakande, u Narodnoj banci Srbije su za Novosti rekli da su postupci u kojima se kontrolišu banke propisani posebnim zakonom i da postoji jasna procedura koja zabranjuje da se podaci iz tih postupaka objavljuju.
“NBS ne može da zauzima svoj stav o pojedinačnom proizvodu neke banke davanjem izjava u medijima, nego to čini, kako smo istakli, u posebnom, upravnom postupku“, objašnjavaju u toj instituciji. “U ovom slučaju, NBS će svakako proveriti usklađenost ovog proizvoda sa propisima kojima su uređene finansijske usluge i ako utvrdi neke nepravilnosti preduzeti odgovarajuće mere iz svoje nadležnosti. Prema Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga banka je dužna da prikaže efektivnu kamatnu stopu, odnosno ukupan iznos koji korisnik treba da plati.“
Banka u Srbiji, u kojoj je veliki broj deviznih penzionera, od 1. oktobra počinje da naplaćuje proviziju na njihova primanja iz inostranstva. U izvodu iz tarifa naknada, koji je objavljen na njihovoj internet-stranici, navodi se da će za penzije iz Slovenije ovaj namet biti 0,30 odsto od iznosa, a minimum 150 dinara. Ukoliko primanja stižu iz Nemačke, onda je provizija 0,23 odsto. Naknada za penzije iz ostalih zemalja, među kojima su Hrvatska i Bosna i Hercegovina, iznosiće 0,35 odsto od iznosa, a minimum 150 dinara.
Više korisnika koji imaju trajne naloge u jednoj banci obratilo se organizaciji Centar potrošača Srbije jer im nije obračunavala naknade za držanje sefa oko devet meseci. Onda im je posalala visoke račune tražeći da plate odjednom oko 6.000 dinara.
“Banka im je odbila da tu obavezu izmire na rate, iako je obrazloženo da se radi o sistemskoj grešci“, objašnjava Vera Vida, predsednica CEPS. “Sistem kontroliše banka, to znači da su oni napravili grešku.“
Povodom naknada na devizne penzije, u NBS ukazuju na to da je zakonom propisano da se platni promet sa inostranstvom može obavljati i putem platne institucije i javnog poštanskog operatora, a ne samo preko banke.
“Visina provizije zavisi od toga da li se sredstva prenose doznakom, međunarodnom uputnicom ili brzim prenosom novca“, objašnjavaju u NBS. Iznos naknade se razlikuje od zemlje do zemlje. Zavisi pre svega od visine provizija koje zaračunavaju korespondentske banke u inostranstvu, kao i iznosa novca koji se šalje.
