Međunarodni monetarni fond (MMF) je zadržao prognozu rasta svetskog bruto domaćeg proizvod (BDP) na 6,0 odsto za 2021. godinu, koliko je predviđao i u aprilu, dok je za 2022. povećao projekciju za 0,5 procentnih poena na 4,9 odsto.
Prema ažuriranom, julskom izveštaju “Svetski ekonomski izgledi 2021”, koji predstavlja glavna ekonomistkinja MMF-a Gita Gopinat, od aprila se dodatno produbio ekonomski jaz između razvijenih država, s jedne strane, i ekonomija u usponu i zemalja u razvoju, s druge.
To je, kako objašnjava Gopinatova, posledica nejednake dostupnosti vakcina i dinamike vakcinacije, novih talasa zaraze izazvanog mutiranim sojevima koronavirusa u pojedinim regionima sveta i smanjenja državnih mera ekonomske podrške, piše RTS.
U novom izveštaju Fonda date su pojedinačne projekcije rasta samo za neke velike privrede, a ne za sve zemlje sveta.
U junu ove godine MMF je, na osnovu dubinskih analiza u okviru redovnih konsultacija po članu IV Statuta Fonda, procenio da će realni rast srpskog BDP-a u 2021. dostići šest odsto.
Gopinat je istakla na konferenciji da je “skoro 40 procenata stanovništva u naprednim ekonomijama potpuno vakcinisano naspram 11 procenata u ekonomijama u usponu i malog broja vakcinisanih u zemljama u razvoju sa niskim prihodima”.
To je jedan od razloga zbog kojeg su ekonomski izgledi bogatih ekonomija poboljšani, dok su smanjene prognoze brojnih zemalja u razvoju koje se bore s rastom novih korona slučajeva.
MMF je znatno podigao projekciju rasta Sjedinjenih Država za ovu godinu u odnosu na aprilsku procenu, i to za 0,6 procentnih poena na 7,0 posto, dok je za 2022. godinu povećao prognozu za čak 1,4 procentna poena na 4,9 odsto.
Pri tome je pošao od pretpostavke da će američki Kongres odobriti predloženi infrastukturni i socijalni plan predsednika Džoa Bajdena vredan oko četiri biliona dolara.
Povodom aktuelnih inflatornih pritisaka širom sveta, MMF smatra da ih treba posmatrati kao privremeni rezultat “neusklađenosti između potražnje i ponude” usled ponovnog otvaranja ekonomija, i očekuje da će se inflacija u većini zemalja vratiti 2022. na vrednosti pre pandemije.
Upozorava, međutim, da bi uporno visok nivo inflacije mogao da navede Federalne rezerve i druge centralne banke razvijenih zemalja na “preispitivanje” monetarne politike, što bi zadalo dvostruki udarac tržištima u usponu – veći odliv kapitala i dok bi pooštreni finansijski uslovi dodatno opteretili njihov rast.
