Sektor telekomunikacija beleži blagi rast na tržištima mobilne telefonije, interneta i plaćenog TV, ali se uočava blagi pad u ukupnoj vrednosti mobilnog tržišta u mnogim zemljama Evrope. Sa aspekta strukture poslovnih prihoda očekivano svuda dolazi do smanjenja učešća prihoda fiksne telefonije i internet usluga, kao rezultat migracije ovih korisnika na integrisane usluge. Istovremeno, učešće integrisanih (bundle) i multimedijalnih usluga iskazuje značajan rast pa prihodi iz ovih segmenata kompenzuju pad prihoda od fiksne telefonije.
Za potrebe ove kratke analize, razmotrili smo godišnje i kvartalne izvještaje Ratel-a (Preglede tržišta elektronskih komunikacija), kao i Godišnje izveštaje o poslovanju tri najveće kompanije ovog segmenta koje posluju na teritorije Srbije: Telekom Srbija AD, Telenor doo i A1 Srbija (ex Vip Mobile).
Tržište fiksne telefonije
Kao i u drugim industrijama, tako je i u ovom sektoru primetan trend digitalizacije, koji značajno utiče na smanjenje obima saobraćaja preko fiksnih mreža pre svega. Za fiksnu telefoniju se može reći da je sa aspekta životnog ciklusa ušla u fazu blagog opadanja, prevashodno zbog atraktivnosti mobilne telefonije i sve izraženijeg prelaska na digitalnu telefoniju.
Tržište fiksne telefonije Srbije ima nešto oko 2,4 miliona pretplatnika, koji su tokom prva tri meseca ove godine ostvarili 730 miliona minuta razgovora, odnosno prosečni pretplatnik je u proseku razgovarao 3,3 minuta dnevno. Poređenja radi, broj pretplatnika fiksne telefonije je tokom 2016. godine iznosio 2,55 miliona, tj skoro 150 hiljada pretplatnika više nego danas i koji su tada u proseku razgovarali 5,7 minuta dnevno putem fiksnog telefona.
Kada je u pitanju struktura, 88 odsto pretplatnika fiksne telefonije čine fizička lica, odnosno privatni korisnici, dok preovlađuje nacionalni saobraćaj čije učešće u ukupnom saobraćaju iznosi preko 95 odsto.
U segmentu fiksne telefonije dominantno poslovanje beleži Telekom Srbija AD sa 75 odsto ukupnog broja pretplatnika, uprkos padu učešća tokom prethodne dve godine, dok njegov glavni konkurent SBB drži oko 20 odsto tržišta:
Tržište mobilne telefonije
U prvom kvartalu 2021. godine oko 8,25 miliona aktivnih korisnika mobilne mreže ostvarilo je oko 5,2 milijarde minuta razgovora u domaćem i međunarodnom saobraćaju i poslalo oko 1,25 milijardi SMS poruka. Prosečni korisnik je dnevno razgovorao 7 minuta i slao 1,7 SMS poruka. Ovako mali broj poslatih SMS poruka na dnevnom nivou upućuje na činjenicu da segment mobilne telefonije sve više karakteriše i sve veća upotreba usluga zasnovanih na internetu, kao što su Skype, Viber i WhatsApp, zbog značajnih ušteda i širih mogućnosti komunikacije.
Posmatrajući prethodnih 5 godina u segmentu mobilne telefonije, vidimo da Telekom Srbija i dalje drži lidersku poziciju sa 43,5 odsto ukupnog broja korisnika. Kompanija A1 Srbija (nekadašnji VIP) je najbolje iskoristio prethodni period i ojačao svoju prisutnost za dodatnih 2,3 odsto u odnosu na 2016. godinu, dok je Telenor maltene svih ovih godina na istom procenutalnom učešću od oko 31 odsto korisnika mobilne telefonije u Srbiji.
Zanimljivo je da već godinama raste broj postpejd u odnosu na pripejd korisnike. Tako je 2016. godine bilo 52 odsto postpejd korisnika u odnosu na 48 odsto pripejd korisnika, da bi na kraju prvog kvartala ove godine taj odnos bio 62 odsto postpejd naprema 38 odsto pripejd korisnika.
Za održavanje liderske pozicije u segmentu mobilne telefonije, Telekom Srbija sigurno može da zahvali sektoru koji je zadužen za insfrastrukturnu i tehničku opremljenost kapaciteta kompanije, pa se tako Telekom može pohvaliti najboljom pokrivenošću kako teritorije, tako i stanovništva LTS (4G) mrežom. Niže u tabelama su prikazani podaci iz izveštaja Ratela o pokrivenosti:
Internet
Broj pretplatnika fiksnog širokopojasnog pristupa internetu u prvom kvartalu 2021. godine iznosio je 1,76 miliona i u konstantnom je rastu (poređenja radi, od 2016. godine ovaj broj je porastao za preko 300 hiljada korisnika). Sa druge strane, učešća vodećih operatera merena brojem pretplatnika se ne menjaju značajnije, dok Telekom Srbija uspeva da zadrži lidersku poziciju i sačuva tržišno učešće grupacije najviše zahvaljujući akvizicijama manjih kompanija koje posluju u ovom segmentu.
Ovde možemo napomenuti da je značajno povećan broj online kupovina tokom prethodnih godina, kao i da je povećan broj korisnika elektronskog bankarstva, što takođe ima značajnog uticaja na rast broja korisnika interneta.
Tržište multimedije
Broj pretplatnika distribucije medijskih sadržaja je u prvom kvartalu 2021. godine iznosio 2,11 miliona i veći je za skoro 100 hiljada u odnosu na godinu ranije. Najveći broj pretplatnika ima priključak na kablovsku televiziju, a zanimljiv je podatak da se čak 35 odsto pretplatnika koji imaju tu mogućnost odlučilo da plaća dodatne programske kanale. Takođe, uočljivi su trendovi povećanja korisnika koji biraju pakete usluga, pa je tako na kraju prvog tromesečja čak 38,8 odsto pretplatnika biralo paket usluga „internet+fiksna+TV“, 25,7 odsto je biralo paket „internet+TV“, dok se 16,8 odsto pretplatnika odlučilo za najširi paket „internet+fiksna+TV+mobilna“.
Kada su u pitanju pojedinačni operateri, ovo je segment u kome učešće Telekom Srbija Grupe beleži konstantan rast, kako samostalno tako i uz određene akvizicije. Glavni konkurent Telekoma u ovom segmentu, kompanija SBB je za proteklih 5 godina izgubila oko 2,5 odsto tržišnog učešća, a svedoci smo da se ovde vodi svojevrsna bitka oko TV prava kako u sportu, tako i zabavnom programu. Poslednja aktuelna je ona o kupovini prava za prenošenje mečeva engleske Premier lige, gde je Telekom Srbija nakon niza godina uspeo da se izbori za tu ekskluzivu.
Poslovanje kompanija
Generalno gledajući, sektor telekomunikacija i multimedijalnog sadržaja je u 2020. godini pokazao tendenciju jačanja, što se najpre može vidjeti prema rastu ukupnih prihoda na nivou posmatrane najveće 4 kompanije u ovom segmentu: Telekom Srbija, Telenor doo, A1 Srbija i SBB doo. Rast prihoda doduše prilično iznenađuje, ako imamo u vidu saznanja o većoj dostupnosti aplikacija za besplatno komuniciranje, ali i boljoj konkurenciji u samoj industrijskoj grani.
Procentualno najizraženiji rast poslovnih prihoda prethodne godine beleži Telekom Srbija AD (2,24 odsto na godišnjem nivou) uz ostvarenih 88 milijardi dinara prihoda, dok je Telenor DOO u finansijskom izveštaju za kraj 2020. godine prikazao prihode veće za 1,67 odsto u odnosu na 2019. godinu. A1 Srbija takođe beleži rast, ali u procentu od svega 0,31 odsto na godišnjem nivou, dok je SBB zabilježio svega 73 miliona dinara više prihoda nego godinu ranije iliti 0,26 odsto.
Kada je u pitanju profitabilnost, štafetnu palicu drži Telenor DOO sa ostvarenih 10 milijardi dinara dobiti prije oporezivanja, Telekom Srbija AD na drugoj poziciji sa 7,1 milijardi dobiti, dok su A1 i SBB ostvarili solidnih 3,6 i 3,45 milijardi dinara dobiti prije poreza pojedinačno. Ako govorimo o procentima, najveći godišnji rast neto zarade pre plaćanja poreza ostvario je Telekom Srbija koji je pojačao profitabilnost za skoro 24 odsto.
Ipak, imajući u vidu da je ovo sektor sa veoma visokim izdvajanjima za troškove amortizacije, smatramo da je adekvatnije posmatrati i upoređivati poslovanje ovih kompanija kroz pokazatelj EBITDA, tj stanje poslovnog rezultata pre nego se oduzmu pomenuti troškovi. Daleko najbolji rezultat po ovom pokazatelju ostvaruje Telekom Srbija sa čak 35 milijardi dinara zarade, Telenor je ostvario 15 milijardi dinara, dok dok su SBB i A1 zaradili 12,8 tj 10,5 milijardi dinara ponaosob, po ovoj kategoriji merenja poslovnog rezultata.
Dobri prošlogodišnji poslovni rezultati su uticali da kompanije očuvaju svoj kapital, pa je tako Telekom Srbija uspeo isti da ojača za skoro 2,4 odsto na 148 milijardi dinara, SBB je ojačao kapital za skoro 3,3 milijarde dinara, dok je A1 Srbija zahvaljujući dobrom poslovanju uspela i ove godine da umanji nagomilani gubitak koji trenutno iznosi 47 milijardi dinara preko kapitala društva.
Na kraju, valja napomenuti da je ovo sektor sa moguće najvećim zaradama u Republici Srbiji, a samo ove četri kompanije su tokom prethodne godine zapošljavale u proseku preko 11 hiljada ljudi. Najveći poslodavac jeste Telekom Srbija sa čak 6.805 zaposlenih, na drugom mestu je SBB doo Beograd sa 1.655 zaposlenih, sledi A1 sa 1.350 radnika, dok četvorku završava Telenor doo sa 1.223 zaposlena u proseku tokom 2020. godine.
