Vodi li trgovanje kriptovalutama u hiperinflaciju?

Kriptovalute, a posebno bitcoin postali su pojmovi koje, čak i u najneformalnijoj komunikaciji, niko više ne zaobilazi. Oko njih je globalno društvo podeljeno – ili ljude oduševljavaju ili ih doživljavaju kao još jednu u nizu svetskih igrarija koja služi da bogate zabavi, a siromašnijima da izvuče i poslednji dinar iz džepa. Međutim, stvari oko kriptovaluta počinju da bivaju sve ozbiljnije. Naime, sve više se govori o uticaju trgovanja privatnih investitora virtuelnim valutama na monetarnu stabilnost.

Britanski ekonomista Bernard Konoli (Bernard Connolly) objavio je krajem prošle nedelje članak koji nosi naslov „Kako nas balon u trgovanju bitcoinom može dovesti do hiperinflacije“. Konoli u njemu tvrdi da bi kriptovalute mogle imati negativan efekat na globalnu ekonomiju, ako se naruši autoritet centralnih banaka.

„Ove institucije moraju zaustaviti kripto balon, dok ne bude prekasno“, apeluje on.

Konoli, poznat i po kritici evra kao zajedničke monete EU, podseća da su, krajem prošlog milenijuma, američke Federalne rezerve (FED), koje je tada predvodio Alen Grinspen (Alan Greenspan) napravile veliku grešku i pokrenule ozbiljnu neravnotežu u ekonomiji. Nije shvatao ozbiljnost koju donosi korišćenje interneta, odnosno nije dozvolio da realne dugoročne kamatne stope porastu u pravo vreme kao odgovor na vrlo poletna preduzetnička očekivanja od nove ekonomije koju internet donosi. Tako je balon kapitala iz doba dotkoma dodatno podstakao potrošnju. Ljudi su prekomerno trošili i, zbog toga, ostali bez ušteđevine. U narednim decenijama, mnoga imovina ulazi u fazu „balona“.

Sada imamo uspostavljen sekularni trend ka sve nižim kamatnim stopama i sve većim mehurićima na tržištima. U nekim, poput akcija, balon može, kako tvrdi Konoli, biti savršeno racionalan. To je zato što ovoj klasi sredstava nedostaje datum dospeća, odnosno njihove cene mogu zauvek rasti. Sa obvezniciama i sredstvima sa negativnim prinosima, balon je mnogo teže racionalizovati.

Konoli veruje da bi kripto balon koji pokreću bitcoin i ostala kripto imovina mogao da izazove „kataklizmične promene u raspodeli bogatstva“. Dodaje da, slično akcijama, kriptovalute nemaju datum dospeća. Tačnije, njihova cena može biti veća, bez obzira na bilo koji utvrđeni vremenski okvir.

Britanski ekonomista upozorava na inflatornu prirodu virtuelnih valuta. Bitcoin se može ceniti do beskonačnosti ili se neće ceniti, kaže on, i dodaje „sredine nema“.

„Ako cene digitalnih valuta padaju, mogu ih podržati velike institucije, poput samih centralnih banaka. Suprotno tome, ako njihova cena teži ka beskonačnosti, kriptovalute bi mogle biti taj faktor koji iscrpljuje sav svetski proizvodni potencijal. Dakle, može nastati trka među bogatijima da steknu što više digitalne imovine, a što bi, naravno, osiromašilo sve ostale“, objašnjava Konoli.

Zato ovaj ekonomista poziva na hitnu intervenciju svih vlada u svetu, sa ciljem da se kripto balon zaustavi.

„ Ako ovaj mehur nastavi da raste, sve vlade sveta moraće da se suoče sa skorim pretvaranjem kripto vlasništva u robu i usluge, što će proizvesti hiperinflaciju i uništiti društvo“, napominje Konoli.

Kripto zajednica je ekspresno reagovala na ovaj tekst. Stručnjaci koji podržavaju virtuelne valute naglašavaju da Konolijev tekst ne ukazuje na odgovornost centralnih banaka i vlada u trenutnim ekonomskim kretanjima.

Tako ekonomista i poznat zagovornik virtuelnih valuta, takođe Britanac, Preston Piš (Preston Pysh) tvrdi da „nered i neravnotežu prave centralne banke, jer oni uzrokuju socijalne nemire, podelu, polarizaciju bogatstva i slično“.

Trenutno je vrednost bitkoina 33.493 dolara. Kako bi se povratilo interesovanje ulagača, njegova vrednost, kažu stručnjaci, mora biti bar 35.000 dolara.

Mnoge centralne banke širom sveta ozbiljno motre šta se zaista zbiva sa kriptotržištem. Kao ozbiljno upozorenje mnogi visoki finansijski službenici su kao veoma upozoravajuću primili vest da je početkom aprila ukupno tržište kriptovaluta premašilo vrednost indeksa američkog bankarskog sistema. Tačnije, kumulativna tržišna kapitalizacija svih kripto valuta premašila je dva biliona dolara. Samo je bitcoin vredeo više nego JPMorgan, Bank of America i Wells Fargo zajedno.

O tome da su kriptovalute nestabilni čuvari vrednosti i špekulativna imovina od koje se vrlo brzo može doći do gubitaka, govorili su prethodnih meseci čelnici američkog FED, britanskog BOJ, evropske ECB. Kada je Evropa u pitanju, u okviru Saveta EU u toku su pregovori oko pripreme uredbe o tržištima kripto imovine kojom se želi dodatno urediti ova oblast i zaštiti potrošači širom EU.

Kinezi su se odlučili za ozbiljna ograničenja u prometu kriptovaluta, kao i Rusi. Turska je zabranila trgovanje kriptovalutama u toj zemlji. S druge strane, El Salvador je prvi na svetu nedavno bitcoin proglasio nacionalnom valutom.

Kada je u pitanju region, ni čelnici centralnih banaka Zapadnog Balkana ne zaostaju sa upozorenjima. Opširno i vrlo oštro saopšenje uputila je javnosti ovih dana Hrvatska narodna banka. U njemu se, na više mesta, naglašava špekulativni karakter virtuelnih valuta, ali i njihovu namena, što, kako kažu „svakako nije promet roba i usluga“. Slična reakcija više puta je ponovljena i od strane nadležnih u Narodnoj banci Srbije. Tako je guverner NBS Jorgovanka Tabaković izazvala veliku pažnju javnosti izjavom koju je dala portalu Biznis.rs. Naime, iako smatra da kriptovalute ne mogu uticati na monetarnu stabilnost Srbije, ipak upozorava da u našoj zemlji one nisu zakonsko sredstvo plaćanja.

Izvor: Biznis.rs