Kako prepoznati legitimne kripto projekte?

Ulaganje u kriptovalute može u kratkom roku doneti veliku zaradu, ali i velike gubitke, posebno ako se radi o novim, nedovoljno poznatim koinima kojima se veštački podiže cena. Zato bi u ovakve poduhvate uvek trebalo ulaziti sa svešću da dobitak nije zagarantovan, ali i sa što više informacija o odabranoj valuti i onima koji stoje iza nje, savetuje Marko Matanović, operativni direktor kriptomenjačnice ECD.

Pandemija korona virusa prizemljila je mnoge proizvodne delatnosti, istovremeno vinuvši u nebesa pojedine grane finansijskog sektora. Sledeći avijatičarski žargon, mogli bismo ustvrditi da su kriptovalute imale najbolji potisak prilikom uzletanja, ali i najveće turbulencije na svom letu.

Primera radi, najpoznatija svetska valuta bitkoin je pre proglašenja pandemije vredela 7.300 dolara, da bi tokom ovog aprila dostigla cenu od 63.000 dolara, koja je potom pala na oko 40.000 dolara, koliko je bitkoin vredeo u trenutku pisanja ovog teksta.

Jedan od faktora koji su uticali na skok njegove vrednosti je i rast tražnje za kriptovalutama na globalnom nivou, koji je bio uočljiv i u Srbiji, kaže za B&F Marko Matanović, operativni direktor onlajn kriptomenjačnice ECD.

„Uprkos razlikama u mentalitetu, ljudi su svuda slični u osnovnom razmišljanju. To se vidi i na primeru ulaganja u kriptovalute, koje je u Srbiji raslo podjednako kao i u svetu. Najveća razlika između nas i drugih zemalja je u rudarenju kriptovaluta, za koje je potrebno mnogo električne energije, a budući da je ona u Srbiji još uvek relativno jeftina, kod nas ima više rudara nego u razvijenim ekonomijama“, kaže Matanović i dodaje da ECD beleži sve veće interesovanje za kriptovalute fizičkih, ali i pravnih lica, kojima Zakon o digitalnoj imovini dodatno pojednostavljuje da i zvanično ulažu u njih.

U Srbiji se trenutno najviše ulaže u poznate kriptovalute, poput bitkoina i itirijuma, a raste i interesovanje za lajtkoin, bitkoin keš, ripl, kardano i binans koin. „Međutim, sve veću pažnju javnosti privlače i projekti poput dožkoina ili pi koina. O tim kriptovalutama ne bih mogao da kažem mnogo toga lepog, i mislim da bi ljudi trebalo da budu oprezni kada se upuštaju u ovakve investicije“, poručuje Matanović.

Ozbiljne i one druge kriptovalute

Potonje dve kriptovalute privlače veliki broj novih ulagača, koji mahom nemaju iskustva u ovoj vrsti investiranja. Često im „ispod radara“ prolazi podatak da pi koini zapravo još uvek ne postoje, ne mogu ni za šta da se koriste, niti postoji neki oblik realne ili bilo koje druge vrednosti za korisnika, osim obećanja da će jednog dana Pi mreža izaći iz test faze i lansirati glavnu mrežu.

Što se tiče dožkoina, on je nastao pre osam godina kao parodija na pomamu za kriptovalutama, ali je tek nedavno, pošto ga je zdušno promovisao Ilon Mask, počeo da beleži oštar rast.

„Ima mnogo kriptovaluta koje su besmislene, iza kojih ne stoje kredibilni ljudi, niti kredibilne namere. Nekad se desi i da kreatori imaju jednu ideju, a tržište drugačiju. Kreatori dožkoina, na primer, od početka nisu imali preterano ozbiljne namere, a nemaju ih ni danas“, kaže Matanović, i napominje da čak i ovakve kriptovalute za pojedine ljude mogu predstavljati dobru mogućnost za zaradu, ukoliko umeju da prepoznaju trenutak kada se treba povući iz ulaganja.

„Postoji više vrsta investitora u kriptovalute. Oni koje sam već pomenuo, skloniji riziku, ulažu u projekte koji su popularni iz različitih razloga, pa čak i zbog nečije namere da im veštački podigne vrednost. Međutim, vrednost takvih kriptovaluta se može survati istom brzinom kojom je i porasla. Ulagači koji umeju da prepoznaju kada nailazi taj momenat rasprodaju ih na vreme, dok još mogu da zarade na njima. Ostali uglavnom gube. Pored njih, u većem riziku da ostanu bez svog novca su i oni koji ne znaju mnogo ni o ulaganju, ni o kriptovalutama, ali čuju da se na tom tržištu nešto zanimljivo dešava i ne žele da propuste priliku“, kaže Matanović.

Ističe da brza zarada, ipak, nije motiv svih igrača na ovom tržištu: „Oni konzervativniji novac investiraju tek kada neka kriptovaluta pokaže da može da izdrži test vremena, a postoje i oni koji iz društvenih razloga podržavaju kriptovalute i ono što neke od njih predstavljaju, pa zato ulažu. Među ulagačima u kriptovalute su i oni koji žele da izvrše diversifikaciju svog portfolia ili oni koji sve manje veruju u štednju u tradicionalnim FIAT valutama, kao i institucionalni ulagači“.

Kako proceniti potencijal kriptovalute?

„Nije jednostavno prepoznati kripto projekat sa većim šansama za uspeh od drugih“, upozorava sagovornik B&F-a, koji tvrdi da se kripto industrija u ovom pogledu ne razlikuje suštinski od drugih investicionih oblasti: „U tradicionalnim industrijama veći deo privatnih poduhvata završi svoje poslovanje u prvim mesecima ili godinama nakon nastanka. I kod kriptovaluta je prisutan isti fenomen, samo se ovde stvari dešavaju mnogo brže, što znači da kada postoji rast, on je ekstremniji, kao uostalom i pad“.

Matanović napominje da skretanjem pažnje na rizike ne želi da obeshrabri potencijalne ulagače, već da ih pripremi da ulaganju u kriptovalute pristupe ozbiljnije. To znači da se što više informišu o njima, a ako nema dovoljno dostupnih informacija – da upitaju stručnjake za savet.

„Ponekad čak ni iskusni investitori ne mogu da procene da li neka kriptovaluta raste na zdravim osnovama ili je u pitanju samo veštačko podizanje cene. Ali oni svakako imaju mnogo veće šanse da prepoznaju njen potencijal od debitanata na ovom tržištu“, kaže Matanović.

Istraživanje o određenoj valuti započinje proverom ljudi koji stoje iza nje. Oni sa uspešnim kripto ili drugim projektima iza sebe, trudiće se da sačuvaju svoje poslovno ime, te verovatno neće učestvovati u sumnjivim poduhvatima. S druge strane, kaže sagovornik B&F-a, ime i radna biografija ne bi trebalo da budu jedini kriterijumi, jer u tom slučaju ljudi poput Vitalika Buterina, koji je sa 19 godina osmislio koncept koji stoji iza itirijuma, nikada ne bi dobili podršku.

Dalje, potrebno je proveriti šta određena kriptovaluta zapravo predstavlja, koja je njena predviđena upotreba, u kojoj količini će biti u opticaju i kojom dinamikom, kao i da li je listirana na većim, poznatijim berzama.

No, sve i da ste Šerlok Holms modernog doba i da ste sproveli najtemeljniju istragu kriptovaluta na svetu, Matanović bi vas, ipak, posavetovao da ne ulažete novac bez kojeg ne možete jer, kao i u drugim investicijama, ni u kripto industriji povraćaj nije zagarantovan. Potencijalni gubici se ne mogu preduprediti, ali se mogu svesti na razumnu meru ako se ulagač dobro informiše i napravi odgovarajući investicioni plan.

„Kriptovalute su izrazito volatilne, njihova vrednost često ekstremno raste i pada. To morate imati u vidu ukoliko planirate dugoročno ulaganje. U takvim situacijama panična rasprodaja uglavnom nije dobro rešenje“, poručuje Matanović, podsećajući da su se, uprkos velikim fluktuacijama u vrednosti kriptovaluta, mnogi na njima značajno obogatili, a najviše oni koji su pratili istorijat njihovih cena i uticaj različitih faktora na njihovu vrednost.

Što se tiče kratkoročnih investicija, tržište kriptovaluta je trenutno jedna od najatraktivinijih opcija za njih, jer je neprestano otvoreno i nema institucionalna ograničenja kao, na primer, tradicionalno berzansko poslovanje. No, preduslov za stalno ostvarivanje zarade na njemu je opet – znanje.

Kako se sve može zaraditi ulaganjem u kriptovalute?

Najjednostavniji način je kupovina i prodaja kriptovaluta kada im vrednost značajno poraste, mada se njima može trgovati i na dnevnom nivou na kriptoberzama. U ime klijenta mogu trgovati i specijalizovani brokeri, za određenu proviziju. Postoji i mogućnost ulaganja na platformama koje nude kamate na (ne)oročene kriptovalute ali i mogućnost da se one ustupe određenim platformama koje će ih dalje „obrtati“ a njihovim vlasnicima isplaćivati deo zarade. I najzad, tu je rudarenje kriptovaluta, odnosno ulaganje u kompjutersku opremu koja će izvoditi računarske operacije potrebne za funkcionisanje kripto sistema, za određenu nagradu.

Zajedničko za sve pomenute opcije je da zarada ni u jednom od pomenutih modela nije garantovana.

Autor: Marija Dukić / Finansije TOP 2020/21, jun 2021.