Jedni su brzi, inovativni, mladi na tržištu i prilagodljivi korisnicima u kratkom roku, a drugi su oprezni, konzervativni, sa dugom tradicijom i već zauzetim položajem na tom istom tržištu. Jedni su fintech startapi, a drugo su banke. Iako se na prvi pogled čini da su jedni drugima konkurencija, sve je više banaka koje shvataju prednost saradnje sa fintech startapom. Neke su otišle i korak dalje, pa na nivou grupacija organizuju nadmetanje startapa, omogućavajući im da svoju ideju razviju upravo u okviru bankarskog sistema.
„Iako je pre samo nekoliko godina, najezda fintech kompanija zabrinula bankare i u najmanju ruku bila shvaćena kao direktna pretnja bankama, stvari se razvijaju u sasvim drugom pravcu i sa sigurnošću možemo reći da se radi o saradnji, a ne o suparništvu. Ono što ja vidim kao opasnost za banke koje nisu raskrstile sa tradicionalnim poimanjem bankarstva jeste upravo njihov ‘majndset’ i nemogućnost da se prilagode digitalnim okolnostima“, kaže Srđan Zec, specijalista za digital Udruženja banaka Srbije.
Saradnja fintecha i banaka je, kaže ‒ očekivana i normalna.
„Fintech kompanije su tu da ponude inovativna rešenja, dok je uloga banaka da ih ne samo prihvate i implementiraju, već i da im daju konačan oblik i dimenziju koju niko drugi ne zna bolje od njih samih. Sama po sebi tehnologija nije dovoljna. Promena u načinu razmišljanja i postavljanju klijenta u centar zbivanja, uz zadržavanje tradicionalno visokog nivoa poverenja koje banke imaju, garant su za sigurnu digitalnu budućnost koja nam se već dešava“, navodi sagovornik portala Bonitet.
I direktorka za razvoj preduzetništva u Startitu, Nevenka Rangelov, ističe da su banke i fintech startapi prirodni partneri koji mogu mnogo da nauče jedni od drugih.
„Velikom broju startapa fali razumevanje kompleksnih bankarskih sistema i banaka kao biznisa što im otežava da im prodaju svoja rešenja. Sa druge strane, banke kao glomazniji i tromiji sistemi nemaju mogućnost da prave brze eksperimente na tržištu i imaju prirodno manju sklonost prema riziku u pogledu lansiranja nekonvencionalnih proizvoda i usluga koje imaju disruptivni potencijal. Zbog toga banke i startapi mogu vrlo dobro nadopunjavati svoje međusobne nedostatke, ali zbog fundamentalno različitog načina funkcionisanja i pogleda na biznis takva saradnja ne ide uvek lako i glatko“, kaže Nevenka Rangelov.
Korisnik finansijskih usluga u bliskoj budućnosti, po njenom mišljenju, razlikovaće se od dosadašnjih.
„Čini mi se da je možda najprimetniji trend od kako generacije Y i Z postaju finansijski aktivne i ulaze u svet finansijskih usluga prelazak sa ličnog kontakta na sve automatizovanija rešenja. Moja generacija ne želi isti odnos sa bankom kao generacija mojih roditelja“, ukazuje Rangelov.
Drugi trend je prelazak na mobilne tehnologije i rešenja, koji se već skoro deceniju dešava u svim oblastima tehnološkog biznisa, a kako ističe – i te kako se preliva na finansije.
„Sve što je moguće završiti preko mobilne aplikacije, bez poziva ili odlaska u banku je idealan scenario. Banke se tome prilagođavaju, uvode chat botove, unapređuju m-banking, ali je dosta ovih rešenja još uvek nedovoljno dobro osmišljeno i napravljeno u smislu funkcionalnosti i korisničkog iskustva, tako da za nove korisnike finansijskih usluga često predstavljaju izvor frustracije pre nego servis koji rado koriste. Verujem da su i banke toga svesne i da se na tome aktivno radi“, ukazala je Rangelov.
Startit je, zajedno sa Raiffeisen bankom iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske organizovao regionalno takmičenje fintech startapa, Elevator lab, već dve godine zaredom. Odziv je, kako ističe naša sagovornica, iz godine u godinu bolji.
„Zaista se pojavljuje dosta obećavajućih timova koji inoviraju oblast finansija. Neke od najinteresantnijih ideja su softver zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji čita i analizira ugovore i dokumentaciju, kao i softver za autentifikaciju identiteta korisnika koji za to koristi samo IP adresu“, ukazuje Nevenka Rangelov.
U Raiffeisen banci, koja je na vreme prepoznala značaj saradnje sa fintech startapima, ukazuju da je banka već treću godinu zaredom organizovala Elevator Lab, takmičenje startapa.
„Poslednje dve godine ovo takmičenje realizovano je kao regionalno, sa učešćem još dve banke iz Raiffeisen grupacije (Bosna i Hercegovina i Hrvatska) i sa podrškom naše centrale, Raiffeisen Bank International. Dosadašnji odziv učesnika bio je odličan. Samo na lokalnom tamičenju u Srbiji, prijavi se obično do 20 učesnika sa raznovrsnim idejama iz različitih oblasti: napredna analitika i veštačka inteligencija, RegTech, plaćanja i obrade transakcija za mobilne usluge, bankarske usluge za fizička lica, bankarske usluge za mala i srednja preduzeća, sajber bezbednost“, ističu u Rajfajzen banci.
Kvalitet prijavljenih startapa vrlo dobar, čemu u prilog govori i jedan od učesnika Elevator Lab takmičenja, startap Between.
„Raiffeisen banka je u saradnji sa startapom Between razvila platformu Raiffeisen Online Factoring, koja je već na raspolaganju klijentima. Ova saradnja potvrdila je opravdanost Elevator Lab programa, a naša banka se pokazala kao značajna podrška startap zajednici“, navode u ovoj banci.
Jovan Milovanović, suosnivač startapa Between (between.rs) na pitanje šta za jedan fintech startap znači saradnja sa bankarskim sektorom odgovara ‒ Pre svega predstavlja validaciju njihovog rada kao i pokazatelj da je moguće i ovde kreirati inovacije u finansijskom sektoru.
„U Srbiji je jako jako malo fintech startapa, prvenstveno jer postoji odbojnost ka radu u tom sektoru zbog raznih regulativa i procedura, ali sa ispravnim pristupom i timom moguće je kreirati nove, zanimljive fintech proizvode. Mislim da je važno pogoditi trenutak kada i banke prepoznaju da je u određenom segmentu potrebno neko tehnološko poboljšanje, te je onda i najviše mogućnosti baš u toj oblasti. Konkretno u Srbiji, rekao bih da je retail segment realniji da se ostvari neka saradnja između banaka i fintecha, ali vidimo na našem primeru da je i u korporativnom sektoru to moguće, upravo zbog tog pravog tajminga“, kaže Jovan Milovanović za „Svet bankarstva“.
Šta je, u stvari, platforma Raiffeisen Online Factoring, koji je Raiffeisen banka razvila u saradnji sa startapom Between?
„Platforma Raiffeisen Online Factoring omogućava klijentima da nakon zaključenja ugovora o faktoringu sa Raiffeisen bankom, sve poslove faktoringa obavljaju onlajn“, objašnjavaju u Rajfajzen banci.
Klijenti, kako ističu, u samo nekoliko sekundi mogu na ovu platformu da postave na hiljade faktura i to za stotine dobavljača koji mogu biti na platformi, što klasičnim načinom obavljanja faktoring poslova, koji podrazumeva skeniranje faktura i potpisivanje obaveštenja o prenosu potraživanja ili dugovanja na dnevnom nivou, nije moguće.
„Putem ove platforme mogu da se obavljaju sve vrste faktoringa, ali poseban značaj ima dobavljački faktoring, poznat i kao supply chain financing, koji bez ovakve platforme, sa kompleksnim performansama, a opet jednostavne za korišćenje, ne bi mogao da se radi iz navedenih razloga“, objašnjavaju u banci.
Usluge faktoringa koje su dostupne preko platforme Raiffeisen Online Factoring podrazumevaju postavljanje faktura na platformu, komunikaciju sa Raiffeisen bankom i dobavljačima i kupcima, uvid u odobrene i raspoložive limite, slanje i odobrenje faktura za plaćanje, podnošenje zahteva za finansiranje u nekoliko sekundi, pregled svih faktura i njihovih statusa, preuzimanje obračuna finansiranja, uvid u elemente ugovora o faktoringu, kao i detaljne izveštaje o svim fakturama i njihovim statusima na platformi.
„Kod klasičnog faktoringa većina ovih usluga nije dostupna klijentima i proces realizacije je najčešće spor, jer podrazumeva dosta administrativnog posla skeniranja i potpisivanja dokumentacije na dnevnom nivou, a s druge strane, pored toga što je poslovanje sa bankom i poslovnim partnerima putem platforme Raiffeisen Online Factoring vrlo jednostavno i obavlja se u bezbednom okruženju, platforma obezbeđuje brojne kontrole faktura čime se smanjuje i mogućnost ljudske greške“, kažu u banci.
Navedene usluge, kako ističu, značajno unapređuju poslove faktoringa i smanjuju administrativne troškove kod klijenata, ostavljajući prostor zaposlenima da se fokusiraju na svoju osnovnu delatnost i upravljaju likvidnošću svoje kompanije.
„Posebno smo ponosni na činjenicu da je platforma Raiffeisen Online Factoring razvijena lokalno, zajedničkom saradnjom razvojnih i stručnih timova Raiffeisen banke i domaćeg fintek startapa Between, koji je 2018. godine pobedio u lokalnom Elevator Lab projektu Raiffeisen grupacije, osluškujući potrebe tržišta i kreirajući funkcionalnosti od značaja za naše klijente“, ističu u banci.
Dok startapi smatraju da za saradnju za bankama najviše mogućnosti ima u okviru ritejl sektora, uz potvrđene mogućnosti i u korporativnoj oblasti, u Udruženju banaka Srbije ističu da je važno prvo postaviti osnovu, na šta će se digitalni servisi lako nadograđivati.
„Da krenemo redom: Hajde da digitalnim onbordingom i elektronskim identitetom postavimo osnovu, posle ćemo lako uvoditi nove digitalne servise. Mislim da nema oblasti u bankarstvu koja nema potencijal da se menja, unapređuje ili čak postavi na nove osnove“, navodi Srđan Zec, specijalista za digital Udruženja banaka Srbije.
Zamislite, navodi, situaciju da sutra, u 10 časova uveče, u prodavnici bele tehnike razmatrate kupovinu uređaja za koji vam treba trenutno odobrenje za kredit koji bidujete preko mobilne aplikacije preko koje možete da komunicirate sa više banaka i državnih institucija koje raspolažu vašim podacima…
„Digitalizacija je mnogo više od promene agregatnog stanja jednog podatka. To je promena načina razmišljanja, načina percepcije stvari koje se dešavaju oko vas, pa ako hoćete i promena ponašanja, kako klijenata, tako i banaka“, ističe Srđan Zec, specijalista za digital Udruženja banaka Srbije .
U Raiffeisen banci ističu da, kada je reč o bankarskom sektoru, fintech rešenja nalaze primenu u gotovo svim oblastima.
„Ipak najveći broj fintech startapa fokusira se na segmente plaćanja i kreditiranja. Jedan od primera primene fintech tehnologija u kreditiranju je iKEŠ, prvi potpuno onlajn keš kredit koji omogućava realizaciju kredita za 30 minuta, sa minimalnom dokumentacijom i bez dolaska u banku za sve korisnike, bez obzira da li imaju račun u banci ili ne. Da bismo to postigli, prilikom realizacije iKEŠ-a korišćena su čak tri različita i vrlo inovativna fintech rešenja, u različitim fazama procesa, od obrade zahteva do identifikacije klijenata“, navode u Raiffeisen banci.
Dalje, kako ističu, popularizacijom cloud tehnologije značajno se dobija na dostupnoj računarskoj moći.
„Kada tome pridružimo trend prikupljanja i obrade sve veće količine podataka, imamo sve više slučajeva primene veštačke inteligencije. Najbolji primer je REA, Raiffeisen elektronska asistentkinja, koja omogućava dvosmernu komunikaciju sa korisnicima korišćenjem raznih algoritama koji omogućavaju prepoznavanje konteksta pitanja i davanje odgovarajućih odgovora u vidu teksta ili glasa, na prirodnom jeziku. To su samo neki primeri, svakako ih ima u svim oblastima“, kažu u u Raiffeisen banci.
Prema mišljenju Nevenke Rangelov, neki fintech startapi definitivno imaju ambiciju da „zamene“ banke.
„I mislim da je za određeni segment tržišta to moguće. S druge strane, velika većina fintech startapa ne teži da zameni banke, već da inovira i olakša određene delove bankarskog poslovanja, što je dobar prostor za sinergiju između fintecha i banaka“, smatra direktorka za razvoj preduzetništva u Startitu.
U Raiffeisen banci navode da je sa pojavom fintech kompanija preovladalo mišljenje da su one pretnja za tradicionalne banke.
„Postojali su čak i ekstremni stavovi raznih stručnjaka iz ove oblasti da će fintech kompanije u većoj meri ili čak u potpunosti zameniti banke kakve poznajemo. Posle desetak godina, od trenutka kada je fintech zavladao kao termin, dešava se nešto sasvim drugačije u odnosu na ono što je najavljivano. Deo fintech kompanija zaista jeste imao uticaj na tradicionalne banke i one jesu ‘preotele’ deo učešća u nekim segmentima poslovanja zahvaljujući svojim specijalizovanim rešenjima, ali to je samo jedan manji deo celog ekosistema. U međuvremenu, značajno veći broj fintech kompanija nastao je u saradnji sa ili zbog tradicionalnih banaka. U pitanju su razna B2B rešenja koja unapređuju poslovanje tradicionalnih banaka u različitim oblastima“, ističu u Raiffeisen banci.
Na taj način stvorena su brojna partnerstva izmedju fintech kompanija i tradicionalnih banaka, i to, kako navode ‒ na obostranu korist.
„Dodatno, svedoci smo da su naprednije banke uveliko krenule sa digitalnom transformacijom koja podrazumeva promene iz korena kada je u pitanju način komunikacije i odnos sa klijentima, oslanjajući se pritom na najnovije tehnologije. Kao rezultat toga, sve je manji jaz izmedju onoga što mogu da ponude tzv. izazivači ili ‘neo-banke’ i tradicionalne banke. Bankarske usluge postaju jednostavnije, efikasnije i konkurentnije, dok je nivo poverenja klijenata i dalje na strani tradicionalnih banaka, za razliku od novih digitalnih banaka koje tek treba da se dokažu na tom polju“, ukazuju u ovoj banci.
Na kraju, sagovornici iz banke pominju i globalnu konsolidaciju bankarskog tržišta gde sve manje banke imaju veće poteškoće, a to, kako ocenjuju ‒ sve utiče i na fintech kompanije.
„Kao rezultat toga neke od njih obustavile su svoje poslovanje. Kratak odgovor na pitanje jesu li fintech kompanije pretnja bankarskom sektoru ili budući partneri, jeste da postoje pojedinačni slučajevi koji se mogu protumačiti kao pretnja bankarskom sektoru, ali se ipak odnos između fintech kompanija i banaka većinom svodi na blisku saradnju“, zaključju u Raiffeisen banci.
Izvor: Bonitet.com
