Uprkos tome što se puno ljudi vratilo zbog pandemije u Hrvatsku, nedostaje radnika u turizmu, građevinarstvu i drugim sektorima, a politika rasta konkurentnosti na bazi manjih plata radnicima “obila se o glavu” Hrvatskoj, piše Dojče vele (DW).
“Dajem hiljadu kuna onome ko mi nađe konobara!”, vapaj je jednog očajnog pulskog ugostitelja koji, iako je sezona već počela, a u gradu je sve više turista, traži školovane konobare koji će odraditi sezonu.
Iako su mnogi očekivali da će zbog korone domaćih radnika biti koliko hoćeš jer su se mnogi vratili kući s rada u inostranstvu, te da će poslodavci iskoristiti tu situaciju umanjujući njihova prava, dogodilo se suprotno. Kao i uoči pandemije 2019, i ove godine je na tržištu nestašica domaće radne snage.
Ministarstvo unutrašnjih poslova od početka godine do 16. juna izdalo je 31.157 dozvola za boravak i rad državljana iz trećih zemalja, ili 13 odsto više nego lani u istom peiodu, ali i petinu manje nego 2019. Samo za delatnost turizma i ugostiteljstva ove godine je izdato 4.191 dozvola.
Krešimir Sever, predsednik Nezavisnih hrvatskih sindikata, za DW upozorava da je Hrvatska, kao i druge zemlje u tranziciji, svoju konkurentnost gradila na obespravljenim i slabo plaćenim radnicima, prenosi Tanjug.
“Takva je politika, posebno nakon ulaska Hrvatske u EU, dovela do značajnog iseljavanja stanovništva, posebno mladih, visokoobrazovanih i strukovno obrazovanih građana. Procenjuje se da je Hrvatsku napustilo do deset odsto stanovnika”, kaže Sever, iako statistike pokazuju nešto manji procenat jer se deo ljudi nije odjavio.
Ta “rupa” se neprestano krpi uvozom stranih radnika, dodaje on, što iz godine u godinu cementira cenu rada i nestalne oblike ugovora o radu. A kombinacija zadržavanja niskih plata i nesigurnih oblika podstiče dalje iseljavanje domicilnog stanovništva, tvrdi on.
“Od marta 2020. do kraja maja ove godine javne vlasti su kroz mere podrške za očuvanje radnih mesta uplatile više od 10,5 milijardi kuna (1,4 milijarde evra) za više od 680.000 radnika. Merama je obuhvaćeno više od 120.000 preduzetnika i poslodavaca”, objašnjava Sever.
Za vreme korona krize hrvatski sindikalci su se susretali sa raznim zloupotrebama nekih poslodavaca: od prisilnog slanja radnika na godišnji odmor, rada zaposlenih koje poslodavci vode na godišnjem, neuplaćivanja pripadajuće razlike između ugovorene plate i uplaćene državne podrške, sve do umanjenja ugovorene plate bez radnikove saglasnosti.
Upućivani su na rad od kuće bez dodatka ugovoru o radu, plaćanja povećanih troškova zbog takvog rada, nepoštovanja radnog vremena, neplaćenog prekovremenog rada od kuće, nabraja ovaj sindikalac.
Vlast je, dodaje, pripremala i donošenje posebnog zakona po hitnom postupku kojim bi se u krizi stavile van snage neke odredbe Zakona o radu (ZOR) i važećih kolektivnih ugovora. No, zbog pritiska reprezentativnih nacionalnih sindikata, te solidarne podrške Međunarodne i Evropske konfederacije sindikata i sindikalnih protestnih dopisa Evropskoj komisiji, odustala je od toga.
Iako u Hrvatsku dolaze da rade ljudi iz Srbije, BiH, Severne Makedonije i Kosova*, i njih je sve manje s obzirom da je i njima, kao i Hrvatima, isplativije da odu u razvijenije zapadnoevropske zemlje.
“Sve više stranih radnika dolazi u Hrvatsku putem posredničkih agencija iz Nepala, Filipina, Bangladeša, Kine, Indije, Rusije, Koreje, čak i Tajlanda, Meksika Najviše se zapošljavaju u građevinarstvu, turizmu i ugostiteljstvu i nekim drugim uslužnim i pomoćnim poslovima. Nude im se jednake plate koje se za iste poslove nude i domaćim radnicima. No, problem je u tome što domaći od takvih plata ne mogu da žive, a strani, koji dolaze iz zemalja u kojima mesečna prosečna plata jedva dosegne 30 evra ili tek nešto više, ipak uspevaju nešto da pošalju porodicama”, kaže Sever.
Marina Cvitić, predsednica Sindikata Istre, Kvarnera i Dalmacije (SIKD) upozorava da bi ove sezone mnogi hoteli na Jadranu mogli da ostanu zatvoreni jer u njima neće imati ko da radi.
“Neke firme su počele, prema njenim rečima, da isplaćuju uz platu neoporezive nagrade od hiljadu kuna (133 evra) naviše, a s nekima je sindikat dogovorio isplatu tokom sezone u maksimalnom neoporezivom iznosu od 5.000 kuna (667 evra). Ipak, još uvek nema dovoljno radnika iz Hrvatske koji su spremni da napuste svoje porodice za rad koji će trajati najviše tri meseca”, objašnjava Cvitić za DW.
Odgovornost za nedostatak kadrova, tvrdi, snose vlasnici kompanija i poslodavci, kao i hrvatska vlada.
