Da li rad od kuće odgovara bankama i njihovim zaposlenima?
Dok se među analitičarima „lome koplja“ oko koristi i mana masovnog rada od kuće, naši sagovornici u bankama smatraju da je najbolji kombinovani model, koji obuhvata i rad od kuće i iz kancelarije. Na taj način se zaposlenima, pored svojevrsne udobnosti, nudi i mogućnost da neposredno razmenjuju ideje sa kolegama, kao i da ostanu u toku sa dešavanjima u firmi.
Početkom maja, Sosijete Ženeral banka je objavila da će svojim zaposlenima u Francuskoj i po završetku aktuelne pandemije omogućiti da tri dana nedeljno rade od kuće. U manje turbulentna vremena, ovakva objava bi bila udarna vest za ekonomske medije. Sada se utopila u moru drugih informacija o poslodavcima koji smišljaju sve moguće načine kako da sebi i svojim zaposlenima olakšaju način rada.
Primer francuske banke najverovatnije će slediti britanska HSBC, holandska IGM, nemačka Dojče banka i mnoštvo drugih evropskih banaka. I s druge strane Atlantika ovaj model rada stiče pristalice, ali raste i broj onih koji ne mogu da odluče da li od njega ima više koristi ili štete. Tako je američka banka JP Morgan Čejs prvobitno najavila da će 10 odsto njenih zaposlenih posle pandemije moći da radi iz svojih domova. Međutim, uprava je naprasno promenila odluku i dala zaposlenima rok da se do jula vrate u svoje kancelarije.
Prednosti i mane rada od kuće
Iako je tek sada postao masovan, rad od kuće nije novost u poslovnom svetu. Sa napretkom tehnologija, ovakav model rada je odavno počeo da se primenjuje u nekim kompanijama, posebno u IT sektoru. Uporedo sa širenjem takvog, fleksibilnog načina poslovanja, analitičari su davali različite, a često i oprečne ocene o njegovim efektima.
Pandemija je, iznenada, dovela do toga da se delotvornost rada od kuće proveri na najmasovnijem „uzorku“ do sada. Urađeno je mnoštvo istraživanja na ovu temu, a rezultati ni sada nisu crno-beli. Očigledna korist za poslodavce su uštede na izdacima za poslovni prostor, a neke kompanije već rasprodaju deo svojih komercijalnih nekretnina, procenjujući da im više neće biti potrebne.
Ipak, deo poslodavaca ocenjuje da produktivnost kod ovakvog načina rada generalno opada, dok su mišljenja zaposlenih podeljena. Jednima takav način rada jako odgovara, dok se drugi žale da više ne postoji granica između poslovnog i privatnog, da rade više a manje su efikasni, kao i na zamor sastancima preko aplikacija za telekonferencije (čak je skovan i termin „zumor“ po jednoj od najpopularnijih aplikacija). Mladi više nisu u prilici da uče od starijih kolega kao što je to moguće u kancelariji, a mnoge žene su došle u situaciju da zbog preopterećenosti porodičnim obavezama trpi njihov posao.
To kažu istraživanja. Ali, šta o radu od kuće misle zaposleni u bankama koje posluju u Srbiji?
Najbolji je kombinovani model rada
Adiko banka je odmah na početku pandemije prešla na rad od kuće, kaže za B&F Marija Mijatović, direktorka Odeljenja ljudskih resursa i organizacije u ovoj banci. Zahvaljujući stručnjacima u IT sektoru, posao se obavljao neometano i uz poštovanje svih bezbednosnih protokola. Procenat zaposlenih koji je radio od kuće kretao se oko 60 odsto dok je ostatak bio vezan za rad iz kancelarija ili ekspozitura zbog same prirode posla.
„U prvim mesecima pandemije, najvažnije je bilo da svim zaposlenima kojima priroda posla to dozvoljava omogućimo da rade od kuće. Naš IT sektor je tu odigrao ključnu ulogu i omogućen je rad od kuće za svega tri dana za sve zaposlene kojima je priroda posla to dozvoljavala. Ono što je veoma važno naglasiti jeste da su u prvim mesecima pandemije zaposleni koji nisu imali mogućnost rada od kuće zbog prirode posla, a ulaze u kategorije stariji od 60 godina, roditelji dece do 12. godina i lica sa hroničnim oboljenjima, bili oslobođeni obaveze rada uz 100% naknade zarade. Takođe, u prvim mesecima pandemije zaposlenima kojima je priroda posla takva da moraju da dolaze na posao omogućili smo uvećanu zaradu za dane kada su dolazili u kancelarije”, pojašnjava Mijatović kako su se „u hodu“ prilagođavali novim okolnostima.
Kada su se prilagodili i u potpunosti navikli na nov način rada, shvatili su da su kroz ovo iskustvo stekli i neka nova saznanja, koja će im biti od koristi prilikom dalje organizacije poslovanja. „Ispostavilo se da su naši zaposleni podjednako produktivni i predani poslu bez obzira da li rade od kuće ili u kancelariji, tako da ćemo ovaj modalitet – stalni rad od kuće ili rad od kuće kombinovan sa dolaskom u kancelariju – primenjivati i ubuduće”, najavljuje Mijatović.
Ona smatra da su zaposlenima u postizanju dobrih rezultata bile korisne i onlajn edukacije koje je banka organizovala kako bi im pomogla da se nose sa stresom, bolje prilagode i organizuju vreme u drugačijim uslovima, kao i psihološka pomoć koja im je dostupna.
U međuvremenu, Adiko banka je sprovela i dve ankete o zadovoljstvu i učinku zaposlenih prilikom rada od kuće. Rezultati su pokazali da 89 odsto njih smatra da su jednako produktivni kada rade u svojim domovima, a 91 odsto da ovakav način rada ne narušava timsku atmosferu u kompaniji.
Adiko banka je, zato, odmah po završetku vanrednog stanja počela da kombinuje rad od kuće sa radom u kancelariji. „Nastavićemo da primenjujemo ovakav model i u budućnosti, pošto se pokazao kao veoma produktivan. On zaposlenima pruža određenu vrstu udobnosti unutar sopstvenog doma, ali i mogućnost da neposredno razmenjuju ideje kada su prisutni u kancelarijama. Zato ovo rešenje za sada deluje kao najoptimalnije”, ocenjuje Mijatović.
Deset plus za učinak zaposlenih kod kuće
Slično je iskustvo zaposlenih u Mobi banci. „Na početku pandemije većina naših zaposlenih je radila od kuće, a oni koji su morali da dolaze u kancelarije bili su podeljeni u grupe koje nisu međusobno kontaktirale. Kada se situacija malo primirila, došli smo do modela koji i sada primenjujemo – da 70 odsto zaposlenih radi od kuće, a 30 odsto iz kancelarije”, objašnjava za B&F Nenad Joksimović, predstavnik HR odeljenja u Mobi banci.
Zaposleni u ovoj banci su i pre korona krize imali mogućnost da rade od kuće i obezbeđene uslove za to, ali je iskustvo tokom pandemije ipak bilo drugačije, zbog mnoštva vanrednih okolnosti. Joksimović kaže da kada su analizirali efekte ovakvog načina rada, došli su do sledećeg zaključka: „Zaposleni su zaslužili ocenu deset plus, svi su odmah shvatili koliko je situacija ozbiljna, ponašali su se predano i odgovorno. Zahvaljujući takvom odnosu naših kolega, nismo imali prekide u poslovanju tokom pandemije, a mnogi su preuzimali dodatne poslove kako bi smo održali kvalitet svih naših usluga“.
Ipak, o tome da li je bolje raditi od kuće ili u kancelariji, zaposleni imaju različita mišljenja. „Pojedine kolege su jedva dočekale da se vrate u kancelariju, a drugima je i dalje najinspirativnije mesto za rad njihov kauč u dnevnoj sobi. Najbrojniji su, ipak, oni koji bi voleli da kombinuju ova dva načina rada“, opisuje Joksimović i ističe: „To je sasvim u redu, ljudi bi trebalo da imaju pravo na izbor. Prednost kombinovanog sistema rada je što zaposlenima omogućava veliku fleksibilnost koja doprinosi, između ostalog, i da budu produktivniji, a što se pokazalo tokom pandemije“.
Mobi banka, zato, neće ubuduće insistirati da se posao obavlja u kancelarijama, a radno vreme će biti fleksibilno za sve poslove gde je to moguće, najavljuje Joksimović.
On dodaje da, uz sve pohvale za rad od kuće, Mobi banka je i dalje svesna značaja direktne komunikacije sa klijentima. Zato je od marta 2020. do marta 2021. godine zaposlila više od 100 ljudi, otvorila dva nova kontakt centra, ali i mrežu kreditnih savetnika u velikom broju gradova Srbije, kako bi uvek bila na raspolaganju klijentima. Uživo, naravno.
