Raste pritisak na Evropsku centralnu banku i američke Federalne rezerve da smire inflaciju.
Očekuje se da ove godine inflacija u Evropi bude 2,6 odsto.
Rast cena je privremenog karaktera, zbog veće potražnje posle slabljenja pandemije, kaže za RTS Savo Jakovljević iz Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS.
Savo Jakovljević ističe da su za rast inflacije u proteklim mesecima odgovorni privremeni faktori, kao što su rast potražnje, zbog popuštanje pandemije, i rast cena baznih proizvoda (voća i povrća) koji se koriste u prozivodnji hrane.
“U aprilu je inflacija bila 2,8 odsto, u maju 3,6 odsto, reč je o privremenim faktorima povećane potražnje, kao što je i reč o nafti, koja je bila ispod 20 dolara za barel u jeku pandemije, dok se za crno zlato na berzama danas plaća i više od 70”, navodi Jakovljević.
Jakovljević objašnjava da isti razlozi važe i za tehniku i građevinski materijal – tokom pandemije nije bilo proizvodnje i zalihe su se istrošile. Izlaskom iz pandemije, proizvođači ne mogu u kratkom roku da zadovolje tražnju i taj efekat će, takođe, biti privremen.
Kaže da je inflacija u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije. “Projekcije govore da će se kretati na oko tri odsto, plus-minus 1,5 odsto. U narednim mesecima se očekuje da će biti na sličnom nivou do početka sledeće godine kada bi trebalo da počne postepeni pad.”
Ukazujući da Srbija ima nižu inflaciju u maju i junu od zemalja u okruženju, Jakovljević kaže da se, kada se iscrpe efekti pandemije u drugom delu naredne godine, može očekivati da se ona vrati na nivo od dva odsto.
Na pitanje kako NBS može da utiče na inflaciju, Jakovljević napominje da centralna banka na raspolaganju ima referentnu kamatnu stopu kao i druge instrumente kojima se može uticati na likvidnost.
Podseća da je NBS već svođenjem referentne kamatne stope na jedan odsto prošle godine smanjila efekte pandemije, a podstaknuto je i povećanje kreditinih aktivnosti poslovnih banaka.
Jakovljević naglašava da i najveće centralne banke, FED i Evropska centralna banka kažu da su efekti pademije privremeni. “Još neko vreme se mogu očekivati niske kamatne stope, a njihov rast se očekuje najranije za dve godine”, navodi Jakovljević.
Prema njegovim rečima, potrošnja je važan faktor koji doprinosi rastu BDP-a, a da su državni paketi pomoći doprineli da se očuvaju radna mesta, smanje efekti panedemije, očuva poverenje potrošača i proizvodni kapaciteti.
“Važno je da potrošnja raste sporije od BDP-a, jer se time smanjuje njen udeo u bruto domaćem proizvodu, a otvara se prostor za nove investicije i rast izvoza”, zaključuje Jakovljević.
