Ove nedelje aplikacija za razmenu poruka Telegram optužena je za odbijanje poštovanja oštrog nemačkog zakona.
Reč je o Zakonu o sprovođenju sigurnosti na mreži (Zakon NEtzDG) kojim se od kompanija društvenih mreža poput Fejsbuka, Jutjuba i Tvitera zahteva da izbrišu sav ilegalni ili štetni sadržaj i aktivno zaposle osobu koja će takav sadržaj proslediti vlastima.
Telegram je ruski “darknet u vašem džepu”, napisao je Der Spiegel u svojoj širokoj analizi o Pavelu Durovu, tvorcu aplikacije sa kriptovanim porukama, prenosi B92.
Durov je 36-godišnji tajanstveni milijarder za kog se smatra da je u krugu najbogatijih osoba sveta. U javnosti nastupa u potpunoj crnoj odeći, a stilom podseća na fiktivni lik Nea kojeg je u filmu “Matriks” glumio Kijanu Rivs, koji mu je i lični uzor.
Durov je medijima poznat kao “ruski Mark Zakerberg'” jer je bio jedan od tvoraca ruske verzije Fejsbuka VKontakte (VK), koja je u Rusiji ubrzo postala društvena platforma broj jedan. Vizija o Telegramu javila mu se kad su mu bezbednosne snage upale u dom u Sankt Peterburgu u decembru 2011. Te godine je Rusija doživela najveće proteste protiv vlade nakon reizbora Vladimira Putina, a Kremlj je odgovorio zatvaranjem veb stranica opozicionih aktivista.
Durov je odbio da zatvori naloge čak i kad mu je na vrata došla specijalna jedinica ruskih policijskih snaga. Tada je shvatio da mu je potreban siguran komunikacioni kanal da razgovara sa bratom, Nikolajem Durovom – “mastermajndom” kodiranja koji ima dva doktorata iz matematike.
U periodu koji je usledio, Durov je FSB-u, nasledniku KGB-a, odbio da preda podatke o ukrajinskim opozicionarima tokom aneksije Krima. Odbio je i da zatvori nalog opozicionara Alekseja Navaljnog.
U aprilu 2014. poručio je da je odlučio da napusti Rusiju nakon što je otpušten iz kompanije jer su oligarsi iz Kremlja preuzeli kontrolu nad VK-om. Prodajom VK-ovih akcija ruskom oligarhu za 300 miliona dolara “namaknuo” se deo početnog kapitala za “protivudar” – pokretanje Telegrama.
Danas je Telegram aplikacija instalirana na 570 miliona pametnih telefona, u januaru 2021. bila je najinstaliranija platforma, a njen glavni konkurent je Vacap (WhatsApp) u vlasništvu Fejsbuka. Ipak, za razliku od četa iz Silicijumske doline, Durovljeva aplikacija nudi više od razmene poruka – omogućava korisnicima da kreiraju zajednice ili platforme za upoznavanje.
Možda je najzanimljivija funkcija “tajnog četa” ona koja komunikaciju čini nemogućom za razotkrivanje. Telegram se reklamira kao platforma koja je izvan dometa država i vlasti – mesto na kom svako može pisati i iznositi sve što želi.
To privlači islamiste, teoretičare zavere, desničarske ekstremiste, trgovce drogom, zagovornike kriptovaluta i onlajn falsifikatore, prenosi Jutarnji list. Ali privlači i strane državnike i lidere.
Platforma je omiljena u Jelisejskoj palati, ali i među ruskim državnicima uprkos poteškoćama sa kojima se Durov susreo u svojoj zemlji.
U represivnim zemljama Telegram je jedno od najučinkovitijih oružja prodemokratskih pokreta, poput onih u Hong Kongu, Iranu i Belorusiji. Opozicioni kanal Telegrama, Neksta (Nexta), tokom beloruskih protesta protiv diktatora Aleksandra Lukašenka postao je glavni kanal komunikacije.
Zbog tajnosti, aplikacija je opet postala meta ruske države. FSB je 2018. zatražio pristup tajnim razgovorima za koje su tvrdili da su ih koristili teroristi. Durov je to opet odbio, a ruski cenzori su s interneta uklonili više od 16 miliona IP adresa u pokušaju da blokiraju rad Telegrama.
To je pokrenulo Durovljevu bitku kodiranja protiv snaga ruske države. Bitka se pokazala ponižavajućom za Roskomnadzor, državno nadzorno telo za komunikacije, koje je uklonilo stotine nepovezanih veb stranica – uključujući i sopstvenu – dok je Telegram uglavnom nastavio normalno da radi pametnim preusmeravanjem saobraćaja.
Dok političari širom sveta godinama pokušavaju da regulišu internet kompanije, vlasti su nemoćne dok im Durov uskraćuje pristup korisničkim podacima. Nije poznato hoće li Durov poslušati nemačke vlasti koje žele da ga podvrgnu zakonu. Sudeći prema dosadašnjem iskustvu, on ne odgovara na upite države.
Durov je 2014. godine u Njujork tajmsu izjavio da nije ni “veliki obožavatelj ideje o zemljama”. Registrovao je svoju kompaniju na Devičanskim ostrvima i Belizeu, kupio je državljanstvo karipske ostrvske države Sveti Kristofer i Nevis za 250.000 dolara kako bi njime putovao, a adresa njegove centralne kancelarije je u Dubaiju.
Intervjui s bivšim zaposlenima otkrivaju da je Durov izvršni direktor kog ne zanima novac, nego uticaj i globalno priznanje. On sebe vidi kao “inženjera vlastitog svemira”, rekao je Nikolaj Kononov, koji je o njemu napisao knjigu. U maturskoj noći Durov se zakleo da će postati “internet totem” i čini se da je ispunio svoje proročanstvo.
