Da li će rast kamatnih stopa uticati na dug Srbije?
Profesor ekonomskog fakulteta i bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić ocenio je da će ukoliko dođe do rasta kamatnih stopa, Srbija biti u riziku od povećanja ukupnog duga, zbog čega je obazrivost u vođenju makroekonomske politike “preko potrebna”.
On je na onlajn diskusiji “Helicopter money – Uticaj fiskalnih stimulansa na makroekonomska kretanja u Srbiji i svetu”, koju je organizoval Fridrih Ebert fondacija, rekao da će kamatne stope u Srbiji zavisiti od ponašanja drugih centralnih banaka.
Problem Srbije je i to što ukoliko raste inflacija, a postoji fiksirani kurs, može doći do smanjenja konkurentnosti proizvoda iz Srbije, i na inostranom i na domaćem tržištu, ocenio je Šoškić.
On je rekao da je legitimno ukoliko se država odluči za fiksni kurs, da mnoge zemlje to biraju, “ali da moramo da znamo da plate ne mogu da rastu brže od produktivnosti rada”.
Govoreći o ekonomskim paketima pomoći, Šoškić navodi da mora da prođe još vremena da bi se videli efekti, ali da mu se čini da najveće probleme sa inflacijom imaju zemlje koje su imale linerna davanja ka građanima.
Neke mere su kako kaže bile problematične zbog linearnih davanja svima bez selekcije i dokapitalizacije određenih preduzeća.
“Pojedine mere su bile potpuno pogrešne kao što je bila odluka NBS da na sekundarnom tržištu kupuje obveznice preduzeća”, rekao je Šoškić.
Urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk rekao je da ključni problem Srbije nije rast inflacije, već potencijalni rast kamatnih stopa što znači veće kamate na dug.
Govoreći o pomoći od 100 evra građanima i najavama da će to povećati potrošnju, on je izneo podatak je u potrošnja na malo u prvih šest meseci 2020. godine imala rast od 4,2 odsto, a nakon pomoći je rast bio 4,3 odsto, što znači da je efekat bio zanemarljiv.
Član Saveta guvernera NBS Ivan Nikolić smatra da nas u narednom periodu ne očekuju poremećaji koji će ugroziti dužnike. Prema njegovim rečima rast kamatnih stopa bi potencijalno ugrozio i dužnike i korporativni sektor što je loša posledica krize.
On smatra, da ako se uzme u obizir da se pandemija približava kraju, Srbija postigla dobar rezultat što se tiče ekonomskih mera.
Nikolić je naveo primer Bugarske čije su mere bile selektivne, precizno su birani sektori kojima se pomagalo, ali su, kako je rekao, rezultati bili skromna.
Profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta Jasna Atanasijević kaže da rast kamatnih stopa treba da nas brine jer će uticati na dug Srbije. Ona je navela da je to “stresna okolnost” jer Srbija dosta zavisi od zaduživanja.
Mere ekonomske pomoći, kako je navela, generalno mogle da budu bolje targetirane, problem je bio u neselektivnosti što, kako smatra, nije značajno dovelo do povećanja potrošnje.
Izvor: Nova ekonomija
