Više od tri milijarde evra bespovratno slilo se u poslednjih 20 godina u Srbiju iz evropske kase. Sa oko 200 miliona evra godišnje najveći smo primalac pomoći iz pretpristupnih IPA fondova na Zapadnom Balkanu. Ipak, još nismo naučili da potrošimo sav taj novac. Verovatno, zbog još nerazjašnjenih procedura. Državno rukovodstvo šire posmatra pomoć iz EU, a korišćenje pretpristupnih fondova kao dobar trening.
Od obnavljanja mostova, bolnica, škola, tvrđava, do raznih obuka, hiljadama se broje projekti na osnovu kojih, od ulaska u evrointegracije, povlačimo sredstva iz fondova Evropske unije. Da li je taj novac značajan, dilemu nema ekspertkinja Gordana Lazarević koja je u tome od početka.
“Setite se 2000. godine mi smo imali 64 dana bez struje. Od 2001. godine , otkako smo ušli sa EU u sporazume o obnovi energetskog sistema, rekonstrukcije TE, mi smo sam energetski sitem rekonstruisali posle 15 godina korišćenja neprekidnog, upravo zahvaljujući i donacijama i kreditima Evropske investicione banke”, kaže konsultantkinja u oblasti evrointegracija Gordana Lazarević.
Uvidom u platni bilans Narodne banke Srbije jasno se vidi – od oko 200 miliona evra iz IPA fondova, iskoristimo više od 90 odsto tog novca, ali i dalje, ne sve.
Ekonomista Goran Nikolić kaže da se radi o relativno malom novcu koji je sto puta manji od javne potrošnje i za Srbiju nema veliki značaj.
“Dakle ti fondovi koji ne idu u budžet koji preko raznih nevladinih organizacija idu često ka nekim pograničnim opšitnama za neke male potrebe ljudi koji žive na granici recimo, su manje od jedan odsto naše javne potrošnje i 10 puta manji od doznaka koje mi dobijamo iz inostranstva od naših rođaka”, naveo je Nikolić.
I dok Hrvatska u poslednjih sedam godina iz evropske kase po glavi stanovnika crpi oko 5.000 evra, zemlje zapadnog Balkana jedva oko 500 evra. U trenutku kada postanemo članica novac iz Evropske kase koji nam sleduje uvećava se bar osam puta.
Premijerka Ana Brnabić je rekla da ono što dobijamo od podrške kroz predpristupne fondove, kao Srbija, zaista ne može da se poredi to je desetostruko, u nekim slučajevima i stostruko manje nego što dobijaju članice EU.
“U ovom trenutku, mislim da je najvažnija i najveća podrška EU ekonomska je od investitora koji dolaze iz EU. Posebno iz Savezne republike Nemačke”, napomenula je predsednica Vlade Srbije.
Ne treba zanemariti da pristup većim evropskim fondovima znači i obaveznu članarinu, jedan odsto našeg budžeta, ili oko pola milijarde ervra. Trošak je fiksan, pa treba iskoristiti sva raspoloživa sredstva kako država ne bi, poput susedne Bugarske, bila na gubitku.
Izvor: RTS
