U Nemačkoj će kao eksperiment, počev od 1. juna, pa u naredne tri godine, grupa odabranih Nemaca primati mesečno 1.200 evra kao bezuslovni dohodak, a projekat će pratiti naučnici.
Za pilot projekat čiji je cilj da se istraže efekti bezuslovnog osnovnog dohotka, prijavilo se više od dva miliona ljudi, od kojih je odabrano njih 122 da primaju minimalac od 1.200 evra, za koji smeju da rade šta i koliko žele, piše Deutche Welle (DW).
Oni nemaju nikakve obaveze prema finansijerima projekta, izuzev što „moraju da popune sedam onlajn-upitnika u roku od tri godine koliko traje studija“, navodi se na veb-stranici projekta. Dodatnih 1.380 ljudi koji su izabrani nasumično takođe ispunjava upitnike na svakih šest meseci, ali oni ne primaju osnovni prihod, već samo naknadu za vreme utrošeno na popunjavanje tih obrazaca.
Novac za projekat, koji je pokrenulo neprofitno udruženje u Berlinu, obezbedilo je oko 150.000 privatnih donatora, a oni koji ga u naredne tri godine dobijaju neće morati da prijave porez. To je poklonjen novac u visini od 43.200 evra po učesniku, ukupno oko 5,2 miliona evra.
Projekat je pokrenulo neprofitno udruženje “Moj osnovni dohodak” iz Berlina s ciljem naučnog ispitivanja uverenja da bi bezuslovna isplata novca svim građanima rešila mnoge probleme današnjeg društva. Oni smatraju da ljudi postaju slobodniji, kreativniji i srećniji, ako se oslobode pritiska da moraju da zarade dovoljno novca za preživljavanje, prenosi Bonitet.
Šef studije Jirgen Šup, sa Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja, kaže da će naučnici ispitivati na šta će ljudi trošiti taj novac, hoće li praviti finansijske rezerve, kao i hoće li postati socijalno angažovaniji. Šef studije je izrazio nadu da bi se kroz ovaj eksperiment došlo i do odgovora koji su posebno važni za protivnike osnovne plate, a to je da li će ovi uslovi pokrenuti inovativnost i preduzetništvo, pošto je poznato da mnogi poznati preduzetnici od Bila Gejtsa, preko Marka Zukerberga ili Džefa Bezosa, nisu imali egzistencijalne strahove kada su pokretali svoje poslove.
Kritičari smatraju da je to “utopija levičara koji fantaziraju i koje žele da lenčare na štetu zajednice”, uz argument da ograničenje na tri godine ne dozvoljava donošenje zaključaka o tome kako se ljudi ponašaju, ako im se stalno uplaćuje osnovica plate.
I do sada je bilo pokušaja da se sazna više o efektima osnovnog dohotka. Rezultati jedne slične studije u Finskoj na kraju nisu bili najjasniji. U Kanadi su političari prevremeno okončali takvu studiju iz finansijskih razloga, dok i za ovaj eksperiment u Nemačkoj nedostaje politička podrška, navodi DW. Nakon okončanja prve trogodišnje faze projekta, biće pokrenute još dve studije u kojima će se naučno ispitati mogućnosti finansiranja.
