Narodna banka je još od početka pandemije projektovala da će Srbija u ovoj godini zabeležiti rast od oko šest odsto i da će na taj način biti jedna od retkih zemalja Evrope koja će u 2021. ne samo dostići, već i nadmašiti nivo privredne aktivnosti iz perioda pre pandemije, izjavila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
“Podaci u prvom kvartalu daju realnu mogućnost da taj rast bude i veći od šest odsto”, istakla je Tabaković za današnju “Politiku”.
Kao rezulatat visokih privatnih i državnih investicija, kao i usled snažnog rasta industrije i izvoza, Srbija je u prvom kvartalu zabeležila međugodišnji rast BDP-a od 1,2 odsto, čime je pretkrizni nivo BDP-a dostigla već u prvom kvartalu, navela je ona.
“U prva tri meseca ove godine priliv stranih direktnih ulaganja iznosio je skoro milijardu evra, a kapitalne investicije države povećane su za 13,7 odsto”, kazala je Tabaković.
Prema njenim rečima, na nivou godine, polovina projektovanog rasta biće vrlo izvesno rezultat rasta industrije i građevinsrstva, dok bi druga polovina trebalo da potekne od uslužnih sektora.
U prethodne tri godine, Srbiji je stiglo 10,3 milijarde evra stranih direktnih investicija, navodi list i dodaje da je od početka 2018. do kraja 2020, naša zemlja uspela da ostvari više investicija od Mađarske, dvostruko više od Bugarske i tri puta više od Slovačke.
Kada je reč o regionu, Srbija je sama privukla više ulagača nego Hrvatska, BiH, Sevrena Makedonija, Albanija i Crna Gora zajedno.
Što se tiče očekivanja vezanih za inflaciju, Tabaković je rekla da se pod uticajem izlaska iz pandmeije i kretanja na svetskom tržištu, inflacija u većini zemalja, pa i u Srbiji, nalazi na nešto većem nivou.
“Privremeni faktor koji utiče na rast inflacije jeste pre svega kretanje svetske cene nafte, koja se 2020. tokom epidemije kovida-19 našla na izuzetno niskom nivou”, naglasila je ona.
Pored toga, kako je kazala Tabaković, delom zbog izlaska iz pandemije, a delom i zbog kretanja na svetskim tržištima, ove godine se može očekivati nešto brži rast cena hrane.
“Sa dolaskom nove poljoprivredne sezone i ovaj efekat će gubiti na snazi”, istakla je ona i dodala da će u svakom slučaju inflacija u narednim godinama ostati pod kontrolom i nastvaiti da se kreće u granicama dozvoljenog odstupanja od cilja od tri, plus-minus 1,5 odsto.
Na pitanje sa koliko novca je NBS intervenisala na tržištu od početka kovid krize, Tabaković je rekla da je najvažnije da je NBS očuvala stabilnost deviznog kursa dinara prema evru i tokom globalne ekonomske krize.
“Nismo dozvolili da se bilo koji deo neizvesnosti iz međunarodnog okruženja prenese na domaće finansijsko tržište”, rekla je Tabaković.
Ona je navela da je time održan kredibilitet monetarne i politike deviznog kursa, koji je ustanovljen pre devet godina.
“Odgovornim ponašnajem u tri godine koje su prethodile krizi (2017-2019), samo po osnovu intervencija povećali smo devizne rezerve za pet milijardi evra”, istakla je Tabakovih i dodala da zbog toga činjenica da je NBS u 2020. neto prodala 1,45 milijardi evra kako bi očuvala neophodnu stabilnost kursa, nije ni u jednom trenutku ugrozila devizne rezerve, a time ni stabilnost domaćeg finansijskog sistema.
Prema njenim rečima, pri tom, najveći deo odnosi se na drugi kvartal 2020, kada su i posledice pandemije bile najizraženije.
“Kasnije u toku godine došlo je do smirivanja neizvesnosti i do znatno manje potrebe za intervencijama, a krajem godine i do pojave pritiska ka jačanju dinara i potrebe da kupujemo devize”, istakla je Tabković.
Ona je navela da je od početka 2021. učešće NBS na deviznom tržištu gotovo neutralno, odnosno da je kupljen približno jednak iznos deviza.
“To ukazuje da je stabilnost na deviznom tržištu pravilo, a ne izuzetak”, kazala je Tabaković.
