Digitalna transformacija u kontekstu privrede nije tek kreiranje Facebook stranice ili onlajn prodavnice za naš biznis. Ono što digitalna transformacija jeste je sistemsko prilagođavanje i pozicioniranje uz pomoć digitalne tehnologije – značajno unapređenje korisničkog iskustva, poslovnih procesa i uvođenje potpuno novih poslovnih modela. To je ono što se na kraju krajeva desilo dolaskom jednog Ubera ili jednog AirBnb-a. Kreirani su neki novi inovativni poslovni modeli koji uz pomoć tehnologije brže i bolje odgovaraju na potrebe korisnika, ocenjuje Nebojša Đurđević, direktor Inicijative “Digitalna Srbija” u ediciji Srbija i SAD 20 godina kasnije – Investicije i donacije.
Ono na čemu naša organizacija insistira jeste da se društveni fokus usmeri na dalji razvoj digitalne ekonomije u kojoj neke naše kompanije uveliko posluju kao lideri na svetskom nivou. Kako bismo povećali broj takvih organizacija neophodno je da radimo na tome da se kreira pravno-regulatorni okvir koji stimuliše digitalnu ekonomiju i ojača preduzetnička kultura, kao i da se ulaže u obrazovanje koje bi uz nove programe, predmete i kurseve pratilo promene koje donosi tehnologija.
Naša organizacija se nekoliko godina intenzivno bavi ovim složenim pitanjima i u tome imamo direktnu podršku više od 30 naših kompanija-članova koji nesebično daju ne samo kompanijske resurse, znanje i iskustvo, već i ličnu motivaciju svojih lidera i njihovu mrežu kontakata. Ponosan sam na to što smo uspeli da organizaciju zasnujemo na najboljim namerama, velikoj stručnosti i optimizmu da Srbija ima ogromnu šansu.
U kojoj meri su preduzeća u Srbiji svesna potrebe digitalizacije poslovanja? Da li je ekonomija u budućnosti uopšte i moguća ukoliko nije digitalizovana?
Ukratko – svest je sve veća. Sticajem okolnosti, najsvežija situacija gde se pokazalo da je digitalizacija neophodna jeste pandemija. Preko noći smo osvestili da neke uveliko prisutne stvari poput onlajn trgovine ili rada na daljinu nisu bauk. Ali, ne samo to. Desila se mnogo značajnija stvar – mnoge tradicionalne kompanije su u periodu krize shvatile da je i digitalizacija poslovnih procesa i modela esencijalna.
Na početku krize smo kroz istraživanje Skener digitalne privrede izmerili da je prethodni period, uprkos očekivanjima mnogih, pogodio i digitalnu privredu, ali i doneo nešto pozitivno – svaka treća kompanija van IT sektora ubrzala je svoje digitalne projekte. Dakle, privreda je pokazala da može vrlo brzo da se orijentiše ka transformaciji poslovanja korišćenjem digitalnih tehnologija.
Sada je važno da prepozna da ta nova rešenja nisu tek odgovor na vanredne okolnosti već su tu da ostanu, a možda čak i da povuku celokupnu privredu iz krize. Upravo inovativni tehnološki biznisi su pomogli da se najveće svetske sile izvuku iz prethodne krize — današnji giganti Spotify, Uber ili AirBnb nastali su odmah nakon tog udara na svetske ekonomije koji se može porediti sa današnjom situacijom.
Jedan od ciljeva IDS je digitalizacija obrazovanja. Koje ste sve projekte imali u ovoj oblasti i da li ste zadovoljni prihvatanjem tih inicijativa od strane školstva?
Obrazovanje je jedna od ključnih komponenti u otklanjanju jaza između postojećih znanja i veština i onih koje su fokusirane na poslove budućnosti, i kao takva jedna je od centralnih oblasti kojima se bavimo kao Inicijativa “Digitalna Srbija”.
Izuzetno je važno da o digitalizaciji obrazovanja ne razmišljamo isključivo kao o novim načinima ili alatima da se stiču znanja — poput digitalnih udžbenika, najmodernije opremljenih kompjuterskih učionica ili VR opremom u školama. Iako je neosporno važno i kako se uči, još je značajnije šta se uči. Dakle, način da se IT agilnije integriše u sve naučne oblasti jeste da fokus ne bude isključivo na sredstvima za rad već na digitalnim veštinama koje se stiču, što je mnogo ozbiljniji zadatak.
To je nit koju sami pratimo i koja se provlači kroz mnoge naše programe usmerene kako na formalno, tako i na neformalno obrazovanje. Verovatno najbolji primer ovoga o čemu razgovaramo jesu multidisciplinarni master 4.0 programi koje smo pokrenuli kako bismo izgradili mostove između znanja koja se tradicionalno izučavaju na fakultetima i onih koja idu u susret budućnosti.
Zahvaljujući ovom programu u godinama pred nama imaćemo svršene studente koji poseduju znanja o naprednim tehnologijama i poslovne veštine potrebne za kreiranje digitalnih proizvoda i usluga, kao i one koji poseduju umetničke veštine potrebne za kreativne industrije poput gejminga.
Poslednjih godina imamo dolazak u Srbiju velikih američkih IT kompanija kao što su Nutaniks ili Epic Games, preko akvizicija domaćih startapa, koji potom razvijaju ovde razvojne centre. Da li očekujete još takvih dolazaka i kako oni utiču na razvoj naše IT industrije, ali i digitalnog obrazovanja?
Svakako očekujemo da digitalni ekosistem u budućnosti raste na mnogim poljima, pa i na tom. Akvizicije tih razmera su indikator kvaliteta domaćeg IT talenta i proizvoda i usluga nastalih njihovim inovativnošću i radom. Zato nam poduhvati poput dolaska pomenutih kompanija daju zasluženi kredibilitet u očima stranih investitora, što nije nimalo zanemarljivo za obećavajući ekosistem u razvoju kakav je naš. Oni donose razvojne projekte, a time i znanje i priliku da naši ljudi rade na svetskim proizvodima iz Srbije.
Znanje koje dolazi je i dobra podloga da se motivišu oni koji odavde kreću ka svetskom tržištu. Kada je okruženje bogato iskustvima sa jakog tržišta kao što je američko (a to su iskustva koja donose jedan Nutanix ili Epic Games), onda je lakše i startapima iz tog okruženja da se upoznaju s praksama s kojima inače ne bi lako došli u dodir i da zahvaljući tome budu prepoznati spolja. U slučaju Srbije govorimo o čak 37 odsto domaćih startapa koji su orijentisani na tržište SAD.
Beograd se prošle godine pominjao među top 10 evropskih destinacija digitalnih nomada. Čime Beograd privlači ove ljude i šta bi se moglo uraditi da ih bude još više?
Digitalni nomadi svoje destinacije najčešće biraju na osnovu preporuka i zato je naročito zanimljivo to što je Beograd početkom prošle godine bio u top 10 evropskih destinacija na sajtu Nomad list. Ta lista je dinamična, ali je Beograd uvek među prvim preporukama i tu i na mnogim drugim sajtovima koji sastavljaju liste najboljih mesta za rad na daljinu.
Kao i kompanije o kojima smo govorili u prethodnom pitanju, tako i digitalni nomadi donose talente, znanja i iskustva koja dodatno obogaćuju domaću scenu, otvaraju prilike za saradnju i daju joj međunarodni karakter. Iako, kao što i sam naziv kaže, često putuju, veoma često oni se u nekom trenutku zadrže na određenoj lokaciji koja daje dobre poslovne prilike i pokrenu svoj biznis ili se pridruže postojećem.
Da bi se zadržali ovde i potencijalno napravili neki novi svetski prozivod iz Srbije, potrebno je da se energija usmeri na povećanje broja digitalnih nomada koji dolaze u našu prestonicu. Postoje brojni načini za to — od direktne promocije Beograda strancima, preko uključivanja digitalnih nomada u događaje lokalnih IT organizacija do uspostavljanja politika koje će definisati jednostavniji okvir za rad ove vrste digitalnih radnika u našoj zemlji.
Izvor: Novaekonomija
