Mere socijalnog distanciranja koje su uvedene kao odgovor na pandemiju COVID-19 primorale su mnogo ljudi da radi od kuće. U 2020, 12,3 odsto od svih zaposlenih starosti 15-64 godina u EU je radilo od kuće, mada je taj udeo bio konstantno oko 5 odsto u toku prošle decenije.
U prethodnim godinama udeo samozaposlenih koji su radili od kuće je uvek bio veći od udela kod zaposlenih lica. Ta razlika je postala manja u 2020, jer je udeo zaposlenih koji su radili od kuće povećan sa 3,2 odsto u 2019. na 10,8 odsto, dok je kod samozaposlenih rast bio manji: sa 19,4 odsto u 2019. na 22 odsto u 2020, pokazuju podaci Eurostata.
U 2020. je udeo žena (13,2%) bio veći nego muškaraca (11,5%) koji su radili od kuće. Upoređujući starosne grupe mlađi zaposleni su manje radili od kuće: samo 6,3 odsto starosti 15-24 godina je prijavilo da je uobičajeno radilo od kuće, u odnosu na 13 odsto starosti 25-49 godina i 12,4 odsto starosti 50-64.
Najveći udeo među članicama EU koji su radili od kuće imale su Finska (25,1%), Luksemburg (23,1%) i Irska (21,5%) dok su najmanji imale Bugarska (1,2%), Rumunija (2,5%), Hrvatska (3,1%) i Mađarska (3,6%), pokazuje Eurostatova statistika.
Ova vest je objavljena povodom Svetskog dana telekomunikacija i informatičkog društva (ITU) 17. maja.
U Srbiji je udeo zaposlenih koji rade od kuće prvo povećan, sa 5,2 odsto u 2010. na 6,8 odsto u 2012. zatim smanjen na 3,1 odsto u 2017. i opet je u porastu, uz rekordan udeo od 7,2 odsto u 2020.
Srbija je imala ovaj pokazatelj jednak Češkoj i bila je uporediva sa Švedskom i Grčkom.
No, imajući u vidu situaciju izazvanu koronavirusom tokom prošle godine, deluje da je znatno veći broj radnika radio od kuće, što konstatuje I urednik portala Makroekonomija Miroslav Zdravković.
“Imajući u vidu da su svi zaposleni koji rade takav posao da su poslodavci mogli da im omoguće da rade od kuće radili iz svojih domova, deluje da bi ovaj procenat u prošloj godini trebalo da bude znatno veći. No, pitanje je na koji način je rađena ova statistika I šta je tačno obuhvatila”, navodi za Bankar.rs.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković za naš portal objašnjava da jednostavno ima mnogo zaposlenih koji nisu u mogućnosti da rade od kuće, što, kaže, možda na prvi pogled nije toliko uočljivo.
“Od svih oko 2,5 miliona zaposlenih treba videti koliko ima onih koji bi uopšte mogli da rade od kuće jer u taj podatak ulaze i brojni privrednici, pre svega mala i miktro preduzeća i preduzetnici koji kao jedini zaposleni moraju da dođu u svoje firme. Tu je takođe i industrija koje imaju po par hiljada zaposlenih. Zato ne verujem da više od 20 odsto ljudi uopšte može da pomisli da radi od kuće, a onda govorimo tek o oko 400 do 500 hiljada ljudi”, navodi Atanacković.
Ocenjuje i da je situacija izazvana virusom COVID-19 dosta pomogla razvoju ovakvog načina rada.
“Mnogi poslodavci su shvatili da je to dobro i za njih i za zaposlene, posebno u nekim sektorima poput računovodstva i slicno. Pokazalo se da nema neke razlike u efektu rada, a poslodavac gleda samo efekat”, zaključio je.
(Bankar.rs)
