Inflacija u Srbiji je ostala čvrsto pod kontrolom uprkos brojnim šokovima koji su dolazili i iz medjunarodnog okruženja, i po osnovu izmenjenih uslova poslovanja i potrošnje u zemlji u vreme pandemije, što će se nastaviti i u narednom periodu, izjavila je danas guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.
“Prioritet monetarne politike i u narednom periodu biće obezbedjenje cenovne i finansijske stabilnosti, uz podršku što bržem rastu naše privrede i zaposlenosti, daljem rastu izvoznog sektora, kao i povoljnom investicionom ambijentu”, navela je Tabaković u prezentaciji majskog izveštaja o inflaciji.
Ona je navela da je prosečna inflacija u Srbiji u 2020. godini iznosila 1,6 odsto, a oko donje granice cilja kretala se i u prvom tromesečju ove godine, čime je očuvana ukupna makroekonomska stabilnost, a time i povoljni uslovi poslovanja i realna vrednost dohodaka gradjana.
Dodala je da se, kao i u drugim zemljama u regionu, pod uticajem viših cena energenata i hrane, kao i usled delovanja efekta niske baze iz istog perioda prethodne godine, inflacija u aprilu našla blizu centralne vrednosti cilja.
Na nivou od oko ili ispod dva odsto sve vreme nalazi se i bazna inflacija, što, kako je istakla, potvrdjuje da su inflatorni pritisci sa strane tražnje i dalje niski.
Prema majskoj projekciji NBS, medjugodišnja inflacija će se u narednoj godini dana kretati oko centralne vrednosti cilja, pod uticajem privremenih faktora, pre svega svetske cene nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda, koje već izvesno vreme rastu usled povećanog optimizma oko globalnog privrednog rasta.
“Po očekivanom prestanku delovanja ovih faktora, od sredine naredne godine inflacija će se kretati u donjoj polovini ciljanog raspona od tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto, i tu se zadržati u srednjem roku”, navela je Tabaković.
Srbija je, po njenim rečima zahvaljujući odgovornom vodjenju ekonomske politike u prethodnom periodu i koordinisanim i pravovremenim merama NBS i Vlade Srbije, uspela da ekonomsku štetu tokom pandemije svede na minimum.
“Uspeli smo ne samo da sačuvamo postojeće proizvodne kapacitete već i da izgradimo nove, kao i da nastavimo sa investicionim ciklusom, koji smo započeli 2015. godine. Na taj način smo pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2020. sveli na svega jedan odsto, a njegov pretkrizni nivo uspeli smo da dostignemo već u prvom tromesečju ove godine – jedno tromesečje ranije nego što smo očekivali”, kazala je Tabaković.
Kako je dodala, procena NBS je da će, na osnovu bržeg oporavka u prvom tromesečju od očekivanog, većih planiranih kapitalnih investicija države i donetog trećeg paketa fiskalnih mera, rast BDP-a ove godine iznositi čest odsto, što je iznad prethodnih projekcija.
“Ukoliko Srbija nastavi sa odličnim rezultatima u realizaciji infrastrukturnih projekata i u privlačenju stranih direktnih investicija, stvoriće se mogućnost da stopa rasta bude i veća od sadašnje projekcije od šest odsto , čemu u prilog može ići i dalji uspešan tok procesa vakcinacije, kao i oporavak u uslužnim delatnostima”, ocenila je Tabaković u prezentaciji izveštaja o inflaciji.
Ona je istakla da su prognoze centralnebanke da će nastavak snažnog priliva stranih direktnih investicija, uz rast državnih investicija na blizu sedam odsto BDP-a, dovesti do rasta učešća ukupnih fiksnih investicija u realnom BDP-u na preko 24 odsto već ove godine.
“Takav rast fiksnih investicija predstavlja jednu od važnih potvrda da su mere koje smo donosili tokom pandemije bile adekvatne, pravovremene i da su dale rezultate. Uzimajući u obzir sve veću atraktivnost Srbije kao investicione destinacije i ambiciozan plan države u pogledu izgradnje infrastrukture, procenjujemo da je dostizanje učešća fiksnih investicija u bruto domaćem proizvodu od 25 odsto u narednih nekoliko godina vrlo izvesno”, navela je Tabaković.
Nastavak investicija po njenim rečima uticaće na dalji rast učešća izvoza robe i usluga u BDP-u koje bi do 2023. trebalo da bude povećano s prošlogodišnjih 48 odsto na preko 56 odsto.
Guverner NBS je ukazala da su, kao rezultat prethodnog ublažavanja monetarne politike, uslovi zaduživanja na domaćem tržištu ostali povoljni, a rast kreditne aktivnosti nastavljen.
Podsetila je da je referentna kamatna stopa zadržana na jedan odsto, što je njen najniži nivo u režimu ciljanja inflacije.
“Finansijski uslovi na domaćem tržištu ostali su podsticajni, a zahvaljujući efektima prethodnog ublažavanja monetarne politike, kao i odobravanju kredita iz garantne šeme po povoljnim uslovima, kamatne stope na dinarske kredite privredi približile su se stopama na evroindeksirane kredite. To je rezultiralo i povećanim korišćenjem dinarskih kredita i daljim napretkom u procesu dinarizacije”, navela je Tabaković.
Dodala je da je medjugodišnji rast kredita privredi i stanovništvu u prvom tromesečju u proseku iznosio 8,7 odsto, a da je učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima i dalje ispod pretkriznog nivoa i u martu je iznosilo 3,9 odsto.
Izvor: Novimagazin
